Delo

344 Д Е Л 0 — Али понављам: то је свршен факт. Затим си имала, рецимо, несрећу да заволиш не свога мужа, него другога човека. То је несрећа, али то је такође свршен факт. II твој муж је то признао п опростио. — Он се заустављао после сваке фразе, очекујући њене одговоре, али она није ништа одговарала. То је тако. Сад је питање у томе: можеш ли ти да продужиш свој живот с мужем? Желиш ли ти то? Жели ли он то? — Ја нпшта, ништа не знам. — Али ти си сама казала да не можеш да га трпиш. — Не, ја нисам казала. Одричем се. Ја ништа не знам и ништа не разумем. — Да, алп допусти... т— Ти не можеш да појмиш. Ја осећам да летим стрмоглавце у некакав бездан, али не треба да се спасавам. II не могу. Ништа, ми ћемо прострети штогод и прихватити те. Ја те разумем; разумем да не можеш да узмеш на себе да искажеш своју жељу, свој осећај. — Ја ништа, пишта не желим... само да се све сврши. — Али оп то види и зна. II зар ти мислиш да је то њему лакше него теби? Ти се мучиш, он се мучи, и шта може из тога да изађе? А међутим развод раздрешује све, — са извесним напором исказа Степан Аркадијевич главну мпсао и значајно погледа у њу. Она ништа не одговори и негативно заклати својом ошишаном главом. Али по изразу лица, које одједном засија пређашњом лепотом, он је видео да она то није желела само зато, што јој то изгледаше као немогућна срећа. — Мени вас је ужасно жао! II како бих ја био срећан, кад бих то удесио! — рече Степан Аркадијевпч, већ смелије осмејкујући се. — Не говори, не говори ништа! Кад би ми само дао Бог да кажем овако, како осећам. Ја идем к њему. Ана погледа у њега замишљеним сјајним очима, и ништа не рече. XXII Степап Аркадијевич уђе у кабинет Алексија Александро* вича, са опим у неколико свечаним изразом лица, са којим је седао на председничко место у својим седницама. Алексије Алексаидрович, забацивши руке на леђа, шетао је по соби н