Delo

ЗбО Д Е Л 0 Берлинског Уговора Аустрији право на грађење железнице у Санџаку или не, отворено. Неке дипломате, међу којима су и Руси, мисли да даје; други пак, међу којима су Аустријанци, мисле да не даје. Али је у таквом једном препирању добро оставити корист од сумље ономе коме је она највише потребна. Претпоставимо најзад, да је барон Ерентал био у праву, кад се одлучио да гради железницу; али не заборавимо, да је баш тражњом дозволе код Порте повредио дух аустриско-руског споразума. Тај споразум је провизорно у неколико укинуо Берлпнски Угрвор, и налагао је обема државама самоодрицање. Ни једна од њих није смела узети које право друге. Још мање је смемла употребити моћ, која јој је била дата од Европе, у своју корист. А то је баш оно због чега Русп стално оптужују барона Ерептала. Он је израдио један закон о реформама, који је Русија оверила, Немачка одобрила и све друге силе примиле, и после свега тога се потајно решио да да га срунш, ако султан, коме је тај закон био мрзак, хтео овластити Аустро-Угарску да продужи босанску железницу кроз Новопазарски Санџак. Та железница не би само проширила и појачала утицај Аустрије на Балкану, већ би и Србију поделила на две половине. А Србија је штићеник Русије. Руси веле да склапати такав уговор — благо речено — нпје лепо. За цело време за које је барон Ерентал имао одношаје на две стране, Русија је остала савесно лојална према свом обећању и апсолутно верна барону Еренталу. Идући акт велике драме одиграо се у Цариграду. Тамо су се састали посланици Великих Сила да воде преговоре о завршеном програму рефорама, који су саставили г. Извољски и барон Ерентал. И тамо се догодило оно што се нпје очекивало. Немачки посланик, који је требао да устане и учини своје, те да се он једногласно прими, дигао се и држао поражавајући говор, у коме је сваком параграфу плана, једном за другим, стављао примедбе. II те су прпмедбе дејствовале разоравајући. Барон Маршал од Биберштајна, један велики посланик за султана, критиковао је неповољно целу еерију мера, које је он, као што се поверљиво давало на знање, требао да потврди и одржи. Његове примедбе су се претвориле у злобни напад, ко.ји је наравно био фаталан, пошто је за успех рефорама на сваки начин била нужна апсолутна и искрена једногласноет. Тако је радио посланик Немачке. А