Delo

БАРОН ЕРЕНТАЛ II Г. ИЗВОЉСКИ Збб требала да буде епремна, алп није бпла, аустриеки минпстар је трнјумфујући иретио тиме г. Извољском. Али руски миннстар је остао при своме, наводећи потребу једне европске конференције и тврдећи да је он био преварен од аустро-угарског барона. Да би ее он приволео, дала је аустро-угарска полузванична штамна на знање, да ће „преговори, које су водили барон Ерентал п г. Извољски бити кроз кратко време објављенп“. Тврдило се да ће свет бити изненађен открићима која га чекају. И у тој објави имало је можда истине. Али аустријска, а такође п остала публика мислила је да се то односп на преговоре, које су водили г. Извољски и барон Ерентал у историским салама у Бухлави, у Моравској, о анекснји п њеним последицама. Свет је мислио u још једнако мпсли, да су „нротокол“ и друга писана документа биле хартпје, на којпма се руски министар сиољних послова одрекао права Русије да штити Југословене, и пристао на сједињење Херцег-Босне са хабзбуршком монархпјом. Неискреност, лицемерство, кратковида лудост г. Извољског су описане аусгроугарским пером, које је било умочено у жуч. „Ево једног мпнистра", писале су журналисте, „који је брижљиво испитао питање о анексији, које му је барон Ерентал у Бухлави отворено и љубазно изложио. Г. Извољски се ценкао за услове, дао је што је мање могао, најпосле је начинио добар пазар, п онда је утврдио уговор, који су обе стране потписале. И иосле свега тога има дрскост да пориче, да није баш ништа знао о анексији; он то зато ради, јер се преварио односно дејства анексије на његов рођен народ, и постао најомрзнутија личност у целој Руснји. Заиста, једино што би требало радити цосле таквог изазивања јесте да се објаве документи, који садрже иреговоре. И онда ће се г. Пзвољски показати свету у правој боји. Нека буде што је ираво. Нека се објаве документп“. Факт је да су документи, које је барон Ерентал претио да ће објавити, садржавали мишљења, договоре, предлоге и планове обојице државннка који су се односили на могуће случајеве у турском царству. Ове изјаве су биле привилеговане, јер су биле изговорене за време тајних иреговора, Ти преговорц су се вршилп после догађаја са санџачком жељезницом, а много пре посете у Бухлавп, и ннсу ималп никакве везе са анексијом Херцег-Босне. Али том претњом, која тако