Delo

фРАНЦУСКИ ДУХ У КЊИЖЕВПОСТИ 43 обузима цело биће и испуњава цео један живот. Француски дух је друкчије схватио и осетио љубав. И љубав је ту, тако да кажем, рационална, трозвена, и најчешће се своди на просту ириродну потребу. Таква је бар кроз цео средњи и XVI век. У Песми о Роланду опа је једва добила своје и онако скромно место. Жену само назиремо у вереници Роландовој, која се свега једанпут у целој песми јавља. „Где је војвода Роланд, „Који се заклео да ће се мноме оженити?“ — ппта вереница чим је изишла пред цара. Карло јој јавља његову смрт и обећава да је уда за свог спна. Она му одговори: „Ваш говор ми је чудан. „Не дао Бог, ни његови свеци, ни анђели „Да иосле Роланда ја у жпвоту останем!“ „Пребледи, паде пред ноге Карла Великог, „И одмах издахну.“ Ето то је све што је од љубави унето у једну велику иесму од 4.000 стихова! Како је то друкчије у Илиади и ОдисеЈ1Ц у Енеиди, у Нибелуншкој песми, у Сигфриду, у романима о „округлом столу“, па чак и у Махабхарати и Ра* мај ани! Песма о Роланду, дакле, може се сматрати као прва сјајна манифестација још примитивнога француског духа. * * # Осталим витешким еповима и антпчкнм циклусом нећемо се бавити већ због њихове незнатне књпжевне вредности. Исто тако и романи о „округломе столу“, иако пунп фантастичности, поезије и лирских места, слабо нас се тичу на овом месту. Главпи мотив је у њима љубав, и то чежњива и страсна љубав, која даје нарочиту драж овим романима, и чнни те имају истинских лепота. Али, на жалост, романи „о округломе столу“ су келтског порекла, и горње особине су особине германске расе. Ни лирска нас поезија неће задржати, јер је пстинске скоро није ни било. Можемо само још једпом да нагласимо осредњу подобност француског духа за лиризам. Од XIII века почео је да цвета књижеван род који ће, поред романа и драме, заузети најважније место у француској књижевности. То је Псторија, која пре свега захтева извесан