Delo

24 Д Е Л 0 тамо затекао још неколико покислих чиновничких лица, и учинило ми се да смо једно друго погледима разумели потпуно. Сећам се и да је нека женска особа свирала на клавиру, али шта и како, ни то не знам. Моје мисли занимале су се тада искључиво оном црном таблом и речима на њој, за које ми се учинило да су крвљу биле исписане. А сутрадан ми мој г. шеф достојанствено и с поносом рече: — Честитам! Знате шта каже моја госпођа ташта о вама? „Овај нови господин заиста је достојан твога пријатељства. 0 њему ћемо водити рачуна". Кажем вам: интересантна жена! # % То било и прошло. Био и први и прошао. II галантериски момак дошао к мени с рачуном за наплату, наплатио га и отишао. II иосле тога наплаћеног рачуна ја сам се осетио као да код мене и није био галантериски момак с рачуном за наплату, већ берберин, који ми је почупао из главе најпотребније зубе. Просто, осећао сам се као болесан, илп, боље рећи, као на мртво име испребијани човекНе хотећи да нравим нове дугове, ударих у штедњу. Штедим и где томе има места и где нема, управо скомрачим и мучим се формално, без јаке наде на скоро постигнуће своје буџетске равнотеже. Штедим на дувану, на кафи, на јелу и nnhy; пробао сам и да не вечеравам, али сам брзо дошао до уверења да сан и празан стомак немају никаква сродства, нити се трпе. И таман ја са таквим стањем ушао и у други месец, паштећи се бригом за убудуће; таман што сам као у магли почео предвиђати крај своме материјалном храмању, а преда мном већ нова ситуација! Позвао ме мој г. шеф код себе у канцеларију на кафу и цигару дувана. Разговарали смо и приватно и званично, али више приватно него званично, какав је то обично ред по нашим државним канцеларијама. Он хвално мене, и ја, из чисте учтивости, хвалпо њега. После смо неке оговарали, док се најзад не дореди да ми шеф покаже и у поверењу да на прочптање ппсмо које је баш тога дана добио од нашег министра. Ја погледах то писмо, и сд њега ми се учипише два писма. Погледах и г. шефа,