Delo

Ч. Л0МБР030 53 годнне попуштала. 1879 године описао је ову болест у свом напису „118 дана болова“. Сем тога његова пспхичка равнотежа није била добра, тако да се не може сматрати да је био потпуно нормалан човек. Био је додуше великога дара, али је тај дар био сасвим једностран а сем тога био је веома сујетан. Неумерен у љубави, као и у мржњи све чега се прихватио, чи* нно је бурно и необуздано да исто тако у брзо доцније све то напусти. Тако је своје негдашње богове, Шопенхауера и Вагнера доцније спалио. Он је био као неки пламен који све сажиже и не оставља ништа иза себе до црног пепела. Никако се не може тачно определити кад је Ниче душевно оболио, стога што је мождана болест наишла на човека који већ није био нормалан, те су границе тамне и неодређене. М ебијус, који је написао најбољу патографију о Ниче-у, рачуна да је он полудео око 1882 године. Он је нашао првп почетак ове болести на крају његовог дела „Весела наука“ (јануара 1882) и то у оглашењу Заратустре и у проповедању вечитог понављања истог. Све он то наговештава са неким унутрашњим ужасавањем, он осећа да му се нешто приближује од чега га хвата страховита гроза. Почетак његовога дела „Тако рече Заратустра“ свакојако је постао у патолошким приликама. И ако се не може рећи да је та књига без вредности и да све оно што је у њој ненормално долази од Ниче-ове парализе, опет се ово дело мора узети као критеријум његовог душевног стања у то доба. Ево једног примера лудила величине. На стр. 373. Заратустре стоји ово: „0 Заратустра, ја тражим једног правог, истинитог, простог, једноставног, једног човека пуног поштења, један суд мудрости, једног светитеља упознања, једног великог човека! Зар не знаш о Заратустра? Ја тражим Заратустру“. После кратке паузе, за које је време био миран наступило је код њега у 1883 години понова велико раздражење. Јануар и фебруар проживео је у Рапалу у Италији и отуда је писао да је сваки од прза 3 дела Заратустре написао за 10 дана. И ако се и у прва три дела виђају понегде сумњпва места права поремећеност јасно се опажа тек у четвртом одељку. На њему се врло лепо примећује уништај свију оних психичких елемената који зауздавају сурове и страсне изјаве афеката. Још се не мож:е приметити смањење умних особина али номенуте погрешке бивају све веће.