Delo

ДАСКАЛ MAUE 61 Затим прелази на рачуницу. — Два и два колико сет? — Пет, господпне — одговара неки малишан из угла као да се побојао да му когод славу не предузме. Овакав га одговор костреши, мути, те диже прут, маше њиме неколико пута, цибајући га, али опет наставља благо, очпнски: — TVa ме усрамнш, бре магаре, бре... ни једно!.. — Шест, господнне. — Леле, мило, не ме срамувај! — узвикиваше и одмах прелажаше на историју коју је он после часловца сматрао за најважнији цредмет. Корпстећп се непомућенпм памћењем он је, на свој начин схвативши, знао да прича битке п догађаје, владаре и њпхова дела по неким исторпјама, које му је поклонио иокојни Јастребов, а које је он чувас као јеванђеље, не само од страха да пх власт не пронађе, него и из осећања. Историјом се он не огранпчаваше само на школу, него је као проповедник говорио у селу, на њиви, у крчмп, у увек пунпм мавровским хановима. II до невпне простоте беше одушевљен и вероваше у остварење велпкпх народнпх надања, о чему је непрестано говорио и својој околини. Још кад једног дана чу у Маврову да је у Скопље на место Грка мптрополита дошао Фирмилнјан, само што не скакаше од радости. Мане већ беше уперио очи некуда, у неку магловиту грдосију, која покрпвена неком велпком, ужасно црном поњавом, јури к њему, ка свима нашима, попут праве локомотиве у црној ноћп. Ево је ту негде близу, скоро ће доћи, јер јури страховитом брзином. Не видп се, јер је мрак и завешена је дебелим застором. Али чим прпђе, та ће завеса спасти п видеће са она, дивно очекивана, лепа и срећна будућност. Зато Мане притеже опанке и сиђе у Сконље, па прво у митрополпју, ону некад мрску кућу на Вардару, у коју тек сада слободно уђе, јер беше његова. На прагу се умало не ирекрстп од некога топлога, неевеснога осећања, које му тако слатко голицаше душу. Али га спасе велика гохмила чекалаца у пријемној одајц, која га мало збуни својим слободнпм и безбрижним ћаскањем и ћеретањем. Чпсто кришом скпде своје кече, па осећајућп да је из сасвпм туђега тора, ухвати један прпкрајак н поче кришом звератп тамо-амо, бојећи се чпсто