Delo

70 Д Е Л 0 велике плате, има колико за хлео, па још да умре ван школе, а до скоро је сањао да ће на оним даскама према ђачким седпштима издахнути као човек који је учинио све што је било у његовој снази... Ех, није Мане тако нп у сну помислио да he на овај начин завршити своју иначе дотле славну исторпју... Овако скрхан и увређен Мане, као последњи узмах, написа Голубу Јанићу у Београд овако ппсмо, које се и сад чува као знаменитост и стила и правописа: „Драги ми Голупче, драга ми сестро Фотпрке, драгп ми синче Ђорђпја. Збогтз како 1ЦО ти ет познато, да ет небово артија, а морото црнпло, мојпте маки п моји јадојп не можатЂ да се исппшагв. Оти, збогБ како ш,о ти ет познато, денеска јасш сумБ како брБмбаротш: кога беше л^тото, брБмбаротБ cu свиреше и нГ> си збиреше раната н зато не си имаше со огцо да прекаратБ зимата. Пакш за тоа, кога доиде зимата, брБмбаротч> отиде кај мравите да јимб баратБ раната. Тије го ирашувале: што си прајиј вб л^ћтово? — Е, мило, су свирелБ). А, оди пакБ си свири. Не му дадоа рана. Така 'ћтц и на Манета работа: кога бф>ше време да се отвартц школи и цркви и да се печалитЂ за народБ, Мане печалеше, а кога отпде Мане да јимб барат раната за ш,о сторилБ работа, тпје го праша: што си прајидБ, Мане ? — Су отваралБ школи и цркви. — Е, оди си пакБ отвараи. Ама раната не му дадоа. Овака ми ти јетБ работа на Манета. Сега, због како гцо знаеш, ти си едно слБнце од нашава страна, еденБ чов^ћкБ со ферманБ и со големБ иктибар и честБ да се потрудиш да добијемБ таја раната. Нејет правина да го оставпте Манета да со болно срце отиде кај Господ. Со поздрав на сите tboiJ. Мане Десић у пенспји“. Сад се Мане мало умирио. Али му са лица читаш неку велику душевну промену. Као да се подетињио, не улази у разговоре, не занима га средина, но све нешто на своју руку мисли и премишља. Његов га је Нике заменио у школи и сад је веома добар према оцу. Коликогод Мане потроши кава по механама, он плаћа. А Мане најрадије долазп у мавровске ханове, где сврћу путнпци п звера као да бп хтео видети