Delo

ТУМАЧЕЊЕ фИЗИЧКИХ И СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 357 је у вези са великим бројем атома у молекплу таквих система. Ово је опште правило и вреди за ма који систем физички. Ако се посматра систем сунчани, склопљен из рецимо n тела, његова је стабилност зависна од маса тих тела, њнхових брзина и броја њиховпх. Ако се ма којим случајем иромени број, масе њихове, онда могу настати нромене у брзинама да се стабилност сачува, или промене у стабилитету да се брзине сачувају. Промене у броју тела из којих се систем састоји и у брзинама њиховим, може да би се стабилност сачувала, да изазову дезагрегацију, избацивање из система извесних тела, или промене, које би довеле до прелаза у првобитно хаотичко стање небулозно. Наш је сунчани систем могао имати бројно и.више тела од данашњих, од којих су, услед поменутих промена горњих, многа напустила систем и стабилитет се динамички његов одржао, као што he и многе комете, које чине саставни део нашег система или ишчезнути из њега или постеиено ући у састав система, слично планетама данашњим. Променама у брзинама комета следоваће промене у облицима њихових путања и продужене елипсе њихове могу се приближити спљоштеним елиптичким путањама планегарним. Сличне се појаве могу нратити код органских појава. Еле* менти основни су јединице физиолошке из којих постају ћелије, ткања, организам — механизам и процеси сви: биолошки, физиолошки, психички и доцније морално-социјални. Физиолошка јединица је физички систем, чије је равнотежно стање условљено афинитетом унутарњим међу делићима из којих се те јединице састоје. Ти су афинитети неједнаке јачине код јединица разнпх специја, разних родова и кола, а неједнаки су и код исте специје у разним периодама еволуционим. Поред ових узрока унутарњих за равнотежу су од значаја спољни узроци околине, узроци, који се мењају и променама својим утичу на промене равнотежних стања физиолошких јединица као система. Кад спајањем основних физиолошких јединица постане ембријон, он се може сматрати за основну јединицу, из које се даље може пратити развиће и функционисање организама. Сваки вцтални процес, ма у коме моменту, и није ништа друго до физички систем, физичко извесно стационарно стање, условљено унутарњим и спољним силама. Спољне силе су за основну физичку јединицу, пре постанка ембриона, биле у особинама протоплазме, доцније спољне силе леже у разним унутарњим физичким сре-