Delo

ТУМАЧЕЊЕ фпЗИЧКИХ II СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 361 ног система, и стање међу одстојањима у свету звезданом, и ако су промене ту, и једно стање није исто са стањем, које после њега дође, па размак био бесконачно мали у времену, промене за две узастопне фазе нису такве, да би се могле назвати диспаратним и прогрес је оличен у спорим променама стања, кроз враћање иреко по све идентпчних прошлих фаза. Ако у органском свету пратимо извесну специју, кроз све организме које је оличавају, у стварању, развићу, променама и нестанку организама те специје, расе, варијетета имамо у типовима, готово увек идентнчним, са незнатним променама, манифестације појава условљенпх узроцима, који дају развијање по принципу консерватизма. Тако се поједнни типови какве специје од нормалног типа удаљују, услед нромене у околини (борбе за опстанак и селекције); или услед услова унутарње природе (селекција сексуална), али ипак у свима типовима какве специје имамо удаљавање обично једнако у разним диспаратним правцима, тако да је увек средњи представник какве специје, ако не по све идентичан, ипак сличан са оним типом, који је представник специје. Ово је резултат ритмичности узрока, који тип какве специје, сматран као систем, одржава што се њених форама, процеса и функционисања као тппа, као механизма тиче. У развијању типова какве специје може бити неједнакости у стадијумима развића, неједнакости у постигнутим по све савршеним формама, па ће ипак представници специје, које су све промене прешле и претуриле, бити типски системи свога рода и за будуће покољење сачувати повољне диспозиције, да се обнове процеси одржања тнпског стања у органским системима, који ће по карактерним особинама бити представници своје специје. Ако са организма пређемо на социјалне системе, где се срећемо са унутарњим силама, које зовемо солидарношћу, све је исто, само су времена трајања форама и стања краћа, но што је случај за нромене у органским системима и чисто физичким срединама. Једно друштвено стање, посматрано у уским границама: расе, народа и времена може изгледати да нагло варира и да су промене такве, које нпкаква сила не може одржати и где неби било ни трагова од пнерције или ковсерватизма друштвеног. Ако се прошири терен дејствовања друштвених сила, ако се за елементе друштвене узму скупови народа и раса и за период столећа, онда се опажа и ритмнчност процеса социјалних и појава, да се у свима променама