Delo

56 Д Е Л 0 Шеф: Извпни, јесам... После сам се сетио, али је већ било доцкан. Д а м а : Мама ти је јако захвална на прасету и колачима, а и Исидору су пуна уста хвале о теби... Мамлаз, знаш шта каже? — „Јединствен пријатељ!" Хахаха! Ш е ф : Сиромах !... Хоћеш да седнеш? Дама: Не! Одмах идем. (Врата се отварају.) Појава двадесет-пета Л И ф е р а Н Т Н. Н. (особа риђа и лукава; зауставља се на отвореним вратима.) Имао бих само један пар речи с тобом...? (Загледа даму с леђа.) Ствар важна ! Стигао одговор отуд... ? Шеф (грчи рамена.) Сажаљујем. Буди вечерас пред „Круном“. Заједно ћемо вечарати. Имам и ја за тебе врло важних ствари. Л И ф е р а Н Т : Сервус ! (Повлачи се п, претећи главом на шефа, притвара врата.) Шеф (маше руком.ј Сервус ! Појава двадесет-шеста Шеф (дами.) Није чивутин, а гори је од сваког чивутина!... Али је сад пао у клопку! Дама: Ух! Ово ми је тако непријатно !... Да ме није познао ? Шеф (помилује је по коси.) Лудице, немај бриге! Он је сав у моме џепу. У осталом, била си му леђима окренута. Д а м а : Вечерас је Исидор у клубу до девет; дођи у седам. (Задиже вео до пола лица.) Ходи да се пољубимо ! (Љубе се п грле.) Сигурно ? Шеф: Као У воску. (Рукују се; онјојљуби руку; она одлази.) Појава двадесет-седма Шеф: (Суморно:) Ух!... Ни толико времена да се једно приватно ПИСМО напише! (Поглед мусезаустави на једној руци; онда загледа и другу.) Ни толико времена да се нокти обрежу!... Страшан живот! Робија без пресуде! (Ставља прст на чело.) II још људи, паметпи људи, ’ohe неко унрошћење администрације, и то, шта више, и у програме трпају! Млатњава! (Вадп сат и загледа у њ.) Охо! Свињарија! Сасвим свињарија! (Прилазп чпвплуку.)