Delo

СТОГОДИШЊИЦА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА 475* наша пмена живити и мила нашему роду бити за добро, које смо му учинили до онп сами далеки времена, када се наше кости у прах обрате. По много хиљада година српска ће јуност нас иомињати, и наша he памет последњим родовом мила и драга бити.“ Онравдана ова нада његова, бар за ових ирвих сто година, испунила се, јер је он то донста заслужио. Његову жарку љубав према своме народу осведочава и његово одушевљење кад је чуо да су се Срби у Шумадији дигли на Турке. Тада је ou но Трсту, где се у то време бавио, међу тамошњнм Србима купио нрилоге за устанике, давши и полоЕину своје уштеђевине — 400 форината. Он је тај догађај поздравио песмом у којој је излио своје ватрено родољубље. Па не само то. Он је п сам дошао у Србију да помогне стварању нове сриске државе. Прво чини политичке услуге Карађорђу и устаницима, па потом радп на оснивању школа. Он је био ирофесор на Великој школи, која је у Београду основана 1808 год., а 18 јануара 1811 године ностао је првим српским министром просвете. Као министар просвете умро ,је -26(или 28) марта 1811 год. Заслуге Доситеја Обрадовића на нољу српске књижевности и просвете толико су велике, да се он с правом може уврстити у ред најзнатнпјих српских великана. Српски је народ, одајући му стогодишњи помен, одужио само мали, незнатан,. део дуга, којимгаје Доситеј задужио. Он је у својим књпгама изнео многу добру и племениту мисао и многе жеље, од којих велика већина. н до дан данас, ни носле нуних сто година, нису још остварене. Просвећени синови нашега народа пмају на себи огромне и племенпте обвезе да испуне, ако хоће да буду достојни нптомци Доситејеви: они треба одлучно и одушевљено, као што је он радио, да наставе његов носао. Кад бисмо применили све његове идеје н испунили све његове завете, онда би то био један од највеличанственијих споменпка који бисмоДоситеју подигли, а који је он потпуно заслужио. Овај скромни помен најзгодније је да завршимо стпховима Лукијапа Мушицкога Доситеју: „Ти себи вјечни воздвиже памјатник. К високој цјели влекуш нресилно Род. Почнвај тихо, душе чистп, С крепкима духови храбрих отцев“. -404—л —