Delo

432 Д Е Л 0 из Млетака, „да се ширењем црккепих књига не угаси н вера народа као што се угасно његов политнчки живот“. У њој је 1494 штампана првп пут српска књпга ћирнлицом. То је био Октопх или Осмогласннк. Није још утврђепо да ли је он штампан у Црној Горн или у Млецнма, јер није невероватно, да је Макарпје, који је радио у овој штампарпјп, нзучпо запат у Млецима иа, кад је штампарпја израђена, штампао ову прву српску ћириловску књпгу још ту у Млецима, као што се зпа, да је нрва књига горажданске штампарије штампана у Млецима где су п њени слагачи Тодор и Ђорђе нзучавали занат, и да је потом сама штампарија пренесена у Горажде. У Црној Гори је штампап још и Псалтир, али долазак Турака и у ту „иоследњу још српску земљу“ нрекида јој „дивно започети иосао." Од тада па до 1653 год. постојале су у Млецима стално српске штамиарије. Па и 1765 год., добивши допуштење од Млетачке Републике, отворио је српску штампарију ЈДимитрије Теодосијев и до 1810 год (докле је постојала) штампано је у њој око 72 дела. Сама првобитна улога штампарија (штампање црквених књига) одређивала је за терен своје еволуције манастире а за главне штампарске раднике калуђере. Штампарија ове врсте било је још у: Горажду, Грачаници, Рујну, Милешеву, Мркшиној цркви, Трговишту, -Београду и Скадру. Ретко да је која од ових штампарија штампала више од једне књиге које су апсолутно све биле црквено-обредне. Трајање тих штампарија било је врло кратко (1520 — 1566). За време комешања и ратовања, које настаје после овога, није било никаквих погодаба нити какве могућности за отварање штампарија. У време после сеобе Срба у Аустрију пастаје у српским земљама с ову страну Саве и Дунава стање у коме никоме ни на памет није могло пасти оснивање штампарија. Српски елеменат био је проређен, а и оно што је остало морало се крити по збеговима, од турске освете. Турци нису могли лако прежалити добре приходе од Срба, који, макако да су били у очајном ноложају, нису били у то доба још у тако рђавом економском стању. Српске штампарије у Аустро-Угарској. Сеоба Срба у Угарску појача јако српски живаљ кога је доста и раније било тамо. Цео културни живот би пренесен у