Delo

442 Д Е Л 0 га у једну страховнту апатију. „Вестп нз српских крајева саоиштаване су врло кратко и са највећом обазривошћу, ма да је уреднпштво баш о тнм стварима бнло најбоље обавештено.*41 Вести су већпном нревођене пз страних новипа, тек да би колико толико запнтересовалп читаоце за новине н задовољнли оно мало радозналости што је код кога застало. Уредннштво чак објављује у почетку 1817 и „имена господе нрекугштеља Србских Новпна за 1816 годппу“, да би се „пмена поспешитеља Србскнх Новпна на векп знала“. Ово као да је дејствовало: број претплатника у 1817 попео се био на 305. Давндовпћ се ненрестано трудпо: окретао на све начине уређивање, да -бп стекао што већн број претплатника и уснео да новпне стално издаје, али су новипе опет почеле рђаво нролазнти. Поред тога што их је био мали број, нретплатници су и онда врло рђаво нлаћали. Уредник мора да путује и скупља нретплату. Па ипак норед свега тога и норед свег убеђпвања уредпиштва „о великој националпој и културној важности повина србских за цео србски народ“, број претнлатника 1821 год. спада на 146. Под таким околностима издавајући 9 година лист на своју штету, имајући 30.000 форинти дуга,1 2 Давидовић, који је хтео „да доведе парод до иросвешченија“, и у оно време када се број претплатника није могао да рачуна много више од 300 „сачувао јаку веру у могућност утицаја и ноправке помоћу штампане речи“, који је као и сви учепи Срби из Аустрије, који пису могли да опросте српском иоглавару што је бпо више политичар него просветнтељ, сматрао да из ослобођене Србије треба да ночпе преображај целокупног српског народа, напустио је 1-4 иовембра 1827 годиае лист и штампарију и прешао у СрШЈју. Власт. Будимовић. (Наставпће се) «41 Срп. Књ. Гласник књ. 25. стр. 282. 2 У Архнви Академије Наука налази се н дапас једна неисплаћепа меппца чија је сума употребљена за штампарију, алп их је јамачно било још.