Delo

462 Д E Л 0 II не скидајући руку са Виторијиног паса, брзим покретом нритворн вратаица и умнлно, нежоо, узе јој десиу руку и стаде се играти танким прстпма, обасниајућн један за другпм кратким н лаким пољупцима. Виторија би се као и увек у тренутцима, када бп Марка обузела та љубавиа нежност, веома збунила, а орце јој се узрујало од тих миловања; и нонекад та узрујапост ue бн јој дала ни да нроговори, да се изрази, да учини ма и једап покрет; била би непомична, као да ју је силпа бура од осећања скаменила, докле 6u се он, заљубљен, али непрестано јак, заљубљеп али наклоњенији да срећу дели пего да је прима, титрао с душом и чулпма Виторије Фиоре као на харфи. — Дакле — рече јој он, мешајући помало ироније у свој љубавппчки глас — тн ниси више Миперва? Не читаш више Бедекера ? — Ти то пећеш... — промрмља она дрхтавим гласом. Јер он сад беше скинуо руку с њеног нојаса н нрстима је пипкао по белом врату, чупкајући јој нежну плаву косу, увијену у мале коврџице, које није могла одржати у реду никаква укосница. Впторија, ћутећи и номало бледа, зажмурила би кад и кад; двапут или трипут повукао је он у заносу мало јаче. — Боли ли те, а? Боли ли те? — Не, не — одговорила му је она мало теже дишући. — Хоћу ли онда да наставим? Могу ли ти почупати сву косу? — Сву, сву — одговорила је она зажмуривши. Нежно, милујући је, зарони он своју руку у плаве, мекаие вале; неколико укосница паде па под; он се смешио, тако дражесно, тако заносно, да се његова презаљублена жена осећала као да умире од уживања. Затим, полако погну Виторијину главицу, привуче је к себи и пољуби иза уха. Дубок уздах отрже се жени из грудн; впдело се да је била потпуно, силно збуњена, сметена, докле се Марко Фиоре и даље сасвпм мирно смешио, господарећи самим собом, али господарећи у главном том женом, њеним жнвотом и њеном смрти. И држећи јој још руку у валима плаве косе, окрену он своје лице њеном и усне им се стопише у један пољубац. — Волиш ли ме? — изусти она тихим гласом, као кроза сан. — Т’ aime... — одговори он. Неко закуца на врата; то беше кондуктер кола за спавање, који је хтео да пита, да ли да спреми постеље. Потпуно мирно