Delo

В Е Л Е Ш К Е 473 Може се констатовати и утврдитп факат да су у овом погледу имали своју пресудну реч и страни утицаји за којима су се раније хрватску књижевнпци инстиктивио поводили и њима потпуно подлеглп, а исто тако и претеране националистичке и пуристичке тежње њихових писаца п филолога. Хрватска интелигенција, којаје писала и стварали књижевност и књижевни језик, није, у целини узевши, имала онолико осећања за народнп језик и стил колико српскп ппсци. Српски су писци, добро схватившп и примпвшп начела Вуко^ва и Дапичићева, развијали п усавршавали српски књижевни језик потпуно у духу народнога језика. Код нас Вуков речник и Даничићева граматичка правила били су уџбеницп у главном за почетнике, али за израђене писце те су књиге само биле путовође. којима су се писци помагали само у толпко да не застране. Они су у народу тражили израза за сваку своју мисао, па ако га у народу нису нашли, узимали су из старије руско-словенске п славенско-српске књпжевностп, али и то само тада, ако су те речп добиле право грађанства п биле добро познате ширем кругу читалаца. Ако пак нису пи у народу нп у старпјој књижевности нашли згодних израза, они се нису плашили ца употребе и туђу реч, давши јој при том облик, који одговара духу нашег народног језпка. Има прилично случајева да су етваране нове речи — неологизми, али су ти неологизми стварани потпуно у духу народнога говора. Све је то друкчије било код велике већипе хрватских писаца. Вудући под врло јаким туђим утицајпма, они не само да су ималп слабо осећање за народнп језпк и стил, него су врло често за своје књпжевне радње узимали и предмете изван живота свога народа. Књижевност, која је црпла мотиве из народног живота, није међу хрватском интелигенцијом имала много читалаца. Онима, који прате развитак хрватске књижевности, познато је како је тешке оптужбе секретар Матице Хрватске на прошлогодишњој скупштини бацао на хрватску интелигенцпју што запемарује народпу књижевност. Разуме се да се све ово, што овде рекосмо, не може данас иотпуно применити и на све данашње хрватске књижевнике. То се све тиче оних књижевника који су били и од којих је остао незнатан број. У Загребу данас има једно симпатично коло хрватских књижевника окупљено у „Друштву хрватских књижевника" п око „Савременика", који се — поред тога што хрватску књижевност хоће да створе правом уметношћу у савременом смислу — озбиљно труде да јој улију што више свога народнога духа. II ако се и у делима овога кола млађих књижевника налази прилично језпчних п стилских грешака, које су они сасвим природно наследилп од својих претходника, ипак се у њиховим књижевпим творевинама обраћа пажња п на чпстоту језика и стила. Напред споменуте грубе језичке и стилске грешке код хрватских писаца биле су и раније предмет оптужбе у хрватској књижевности. Сада пак д-р Никола Андрпћ као да је те грешке нарочито узео на нишан. У главном његове су напомене тачне и његови приговори оправдани. Али ипак нама се чини да се језик не може поправљатп на овај начин, како углавном мисли и ради д-р Андрић. Андрић је углавном пошао истим путем којнм поодавно код нас иде карловачки професор Јован Живановић, који готово стално у „Бранкову колуи пише п расправља о чистотп српског језика. Разуме седајевеома потребно и корисно радити на томе да књи-