Delo

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 12$ Босну, Арнаутску, Маћедонпју у Бугарску него и у Каравлашку и Карабогданску.“ „Бто сад ми један пријатељ из града донесе врло неповољан глас, да је данас умрЂО Штраус, с којим сам био уговорио да нам начини фабрику од артије, и за кога сам мало прије казао да би смо с њим могли начинити конгракт за артпју. Ето што је човек! Јако трава дн1е јего јако цвјет селнна. Навалите да би смо што славно учинили, док и нас није смрт једног по једног покосила. Јер она, кад јој час дође, не чека никога".1 Но и ако је Вук хвалио кнеза Милоша и указивао му па славу коју ће стећи отварањем једпе штампарије, као и на рентабилност, која је у изгледу подизањем фабрике хартије, ипак није могао ништа успети. Како у Цариграду „народни пословп“, који су били много пречи и значајнији, нису добро ишли, на све његове молбе одговорено му је да се за тај мах свега тога мане и да, као и раније, гледа своје ириватне послове.* Али чим су послови у Цариграду пошли у корист Србије, опет се почело да ради да се добије штампарија. У то време (на Божић 1829 године) Константин Пеичић пише Вуку: „Чујем да ћемо Типографију у милој Сербији добити. Да Бог да, да и ја тамо дођем, неће ни моје перо ленствовати“.1 2 3 4 Димитрије Исаиловић пише (16 априла 1830 године) Вуку и моли га да се постара да му нађе какву бољу службу но што је има у Аустријп У том писму Исаиловић вели: „Особито би ми се правленије новозаводими школа кое најбоље разумевам, поверило, или при Типографији служба каква н. пр. цензорат, коректура и т. д. или издавање новина Србски или што ви за најбоље п својствима моима најсоразмерние нађете".* Власт. Будимовик (Наставиће се) *0+ 1 Вукова иреписка књ. III стр. 115. 2 Ibid. књ. II стр. 731. а Вукова преписка књ. V стр. 641. 4 Ibiđ. књ. V стр. 675.