Delo

ГРОф ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 185 свете у 1867-oj години, десили су се ђачки изгреди, који су били фатални ио положај Бајстов. На тој свечаности били су канцелар Бајст и министар просвете Јиречек, и када је ректор у говору споменуо имена Шефлеа и Хабјетенека, иређашњих професора а тадашњих министара, студентп се одазваше громогласним ,,pereat!“ Јиречек одмах напусти салу, а Бајст остаде. Студенти су тада правили овације Бајсту, вичући му „живео!“ У место и он одмах да оде, он остаде и даље у сали. Министарство Хоенвартово сматрало је, да је Бајст и сам хтео да покаже ueзадовољство према њему, остајући и даље са студентима. Хоенварт оптужи цару Бајста и тражаше — или он или министарство да иде. Уз то се десио и други један догађај, којије ишао на руку Андрашију — да убеди цара како је Хоенвартов режим опасан по опстанак монархије. У Огулину „нобунила се“ била српска граничарска регимеита! Та „буна“ одмах је и угушена (8 октобра п. н. 1871). Али је цару представљено — да је то требало да буде покушај, да се створи ни више на мање него југословенска засебна краљевина! Андраши је преко својпх агената раструбио — о том велеиздајничком покушају, у који су били умешани Срби из Србије и — Чеси! Разуме се, да су моралп Чеси бити умешани, јер је Хоенвартово министарство имало да реши у корист Чеха уставно питање у Цислајтапији. Чеси су дакле морали бити комнромитовани. А што се српски официр Влајковпћ бавио, при пролазу, у тим крајевима, то је значило да је он послан из Београда да дигне устанак! И биограф Андрашијев озбпљно верује и у овакве ствари, позивајући се на депеше Андрашијеве и на „Успомене“ Молиндија, генерала, који је тај „устанак“ и угушио и сиасао монархију — од тако велике оиасности! Огулински пуч имао је да иослужи Андрашију, да убеди цара о разгранатим словенским агитацијама, да га убеди, каква ће опасиост настатп по монархију ако се Словенима повлађује. Цар је био у врло незгодном ноложају због сукоба канцелара његова и Хоенвартовог. Он је хтео да саслуша и Андрашија и овај би позват у Беч. И 20 октобра (н. н.) 1871 одржана је знаменита седница Хоенвартовог кабинета, у којој су учествовали поред чланова његових, још и заједнички министар фпнансија, Лоњаји, барон Бепкхајм маџарски министар при Двору (а latere), гроф Андраши и канцелар Бајст. Цар је пажљиво слушао диспут између Андрашија и Хоенварта. Из тога диспута