Delo

190 Д Е Л 0 ника ирестола — у ирнн мах није давала да се у покрету сагледа револуцнјонарна језгра, која се ппак створила н постала вндљнва н обичноме оку. Сама влада гледала је на Србију, у неколико, као на пеко врело н са задовољством је тамо иуштала „полнтичке подозриве личности“, са рачуном, да he на разбојишту ногубнти своје луде главе и на тај начин руске власти н њу, владу, снастп бриге да даље о њима мнсли. Радикални органи, који су вазда бнлн противници и исмевачи словенофилства, сада су од једном ироменили тактику и постали одушевљенп народњацн. Онп су мислили, у сваком случају, да на овај начин помогну да се пробудн свест народна, па да онда, опет дођу на посао у Русију. Полазећи у рат нротиву „спољашњнх" Турака, поглавице радикалске понели су под назухом камен н за оне, које су називали на свом иолитичком језику „унутрашњим" Турцима. Са осећањем дубоког негодовања посматрао је Е. II. Новнков догађаје у Србији, навалу добровољаца и радњу словепских комитета. Рекаје иреливала своје обале; влада није била у стању да спречи њено разливање. У тој владиној слабости Новиков је назпрао скоро наседање целе државе. Од своје стране гроф Андрашп није пропуштао нн једну прилику да не обележи нарочито револуционарнп карактер покрета: „Ви се на нас љутите, казао је он Новикову, што смо ухапсили дописника „Новог Времена“. А ако бисте хтели видети полицијско сазнање, било би вам разумљиво зашто је тај господин ухапшен: на тајном састанку у Загребу, препоручивао је он федеративну словенску републику". Тај дописник био је доцније познати патриотски публициста Ш(арапов). Негодујући нрема Русији, — што мирно и хладнокрвно гледа на неједнаку борбу српског Давида са турским Голијатом — уредник листа „Застава“ Милетпћ дозволио је себи да учини врло груб испад. Он је изразио жаљење, што је револвер 4-ог апрпла промашио циљ, те је на престолу руском Александар II а не Александар III. Тим поводом Новиков пише Карцову 28 јуна 1876 године: „Хвала вам што сте ми дали могућности, шиљући ми 80-ти број новисадске „Заставе“, да обратим пажњу аустро-угауском министарству иностраних дела на чудовишне изјаве југословенских демагога. Гроф Андраши је испунио своју дужеост: чувени Мплетић је ухапшеп, у наточ протестима његовог прија-