Delo

196 д в л u ГЛАВА VI Карцов у Петрограду. Саветовање 16 новомбра 1876. — Карцов цродлажо да се две дцвнзпје расформирају и иошл.у у Србију. — Одлучио протпвл.он.& велнкога кнеза Пнколо НпколајевиИа. — Аудијвнција Карцова код царице Марпје Александровно. — Положај Карцопл.ев уздрман. — Шнљан.о гопорала Нпкнтина у Србпју. — Иоуспех њогове мисије. — Срби покушавају да измаме од Нпкнтнпа један мплијун. — Сукоб Карцова са Никптнном. — Опознвањо Никнтина. — Кловотањо Снесарева. — Цариградска конфоренцпја. — Гонорал Н. Г1. 1Н’њатпјев н граф Андрашп. — Миланова сплотка. — Рад „одбора“. Равподушност петроградскпх кругова ирема „Одбору“. — Прнватпо писмо Карцова Гнрсу, које је показано цару. — Гонарал Фадјајев у Веограду. Полнтпка немешања у српско послово. — Премоштај Карцова из Београда. — Узрок његовом паду. — Карцов генералнп копзул у Паризу. — Његов значај п популарпост његова. Његова оставка, Оолест, смрт и сахрана. Одзпв лпста „Temps“. Првих дана месеца новембра 1876 год. крепуо се Карцов са женом пз Београда. На парном броду путовали су заједно са њим: српски нзванредни пуномоћник Мариповић, францускп дипломатскн агент у Београду де-Кержегјн; деловођа азијатског денартемента Григорије де-Волан, дописник Јулије Шрајер и писац ових родова. У Бечу он заста у врло суморном расположењу, због тешких окривљавања од стране штампе, која га је корела да нема ни мало патриотизма и да сав његов рад пде само на то, да угоди Аустрији. Примив од њега што је имао да понесе за министарство, по доласку у Петроград, он се са железнице упути право кнезу Горчакову. Канцелар одмах извести господара: „М. Ivartsow est, chez moi, mais en habit de voyage. Marinovitxh est a St. Petersbourg. Quels sont les ordres de Votre Mageste Imperiale pour les recevoir demain ou tout autre jour? J'ai dit a Ivazow de se presenter a Monseigneur le grand Duc Nicolas des qu’il aura ete aux pieds de Votre Magestć“. Ha истом саопштењу висока одлука: „II peut le faire des a prćsent“. Истога дана после пола ноћи Карцов је био примљен код великог кнеза и представио му тешки положај Србије и крајну потребу да се она заштити од турске војске која сваки час може да навали на њу и да је упропасти. У автобиографској белешци ево како прича Карцов о свом доласку у Петроград, о својим првим корацима и утисцима: „У новембру Карцов је био позван у Петроград, имао је у Царском Селу неколико аудијенција код господара, и у истом месту, 16-ог истог месеца, нрисуствовао је саветовању, које се-