Delo

198 Д Е Л 0 — Е, о томе се споразуми са Рајтером. 1»ез обзира ua милостиво оихођење госиодара, Карцов је овог иута ипак није одлазао нз Петрограда Beh са старпм поуздањем. Царевић паследник био је с њим хладан и иије му рекао нн речце. Код царице Марпје Алексапдровне и грофице А. В. Блудове осећала се нека уздржљпвост, које пређе није било. Царица се жалила на Карцова, да је оштрином у исказивању свог мишљења нрекорачно међу дворске етнкецнје и довео је у незгодан положај: „11 est trop passione“, говорилаје она после за њега. У пстинн, Карцов је био крпв, шго је Србе приказао какви су у стварн, те је нехотице иовредио сентименталпа осећања внсокпх натриота и раздерао вео оног обмањпвања, које се у словенофплскпм круговнма сматрало као обавезно. У комисију ванредне војне мисије, која је требала да нође у Србију, ушли су: генерал Ннкитин, и са њим ова три офицнра: пуковници Шепелов, Бобриков и Сжелорев, а у својству финанснјског контролора, Карцовљев школски друг из лицеја и иријатељ — А. А. Рихтер. Расходовање сума требало је да врше колегијално Карцов, генерал Никитин и српски војни министар Грујић. У Петрограду су се тешили мишљу, да је Србија за све обвезана Русији, која је својим тадашњим ултиматумом зауставила победоносну турску војску од даље најезде. Братску помоћ Русије — па ма у каквим се размерама и облицима она чинила Срби су требали да приме с одушевљењем. — Међутим, Србији је грознла опасност, да ће Турци, по истеку нримирја, опет навалити, расутп се по њој и опустошити је сасвим. У тај мах, граф Андраши дао је Србији да појми, да — њеном судбином стварно располаже Аустрија, а не Русија. Кнез Милан у промеморнји саопштава руском дипломатском агенту: „Кнез сматра за своју дужност доставити па знање кнезу Горчакову, да је граф Андраши опуномоћио Мариновића да отворено саопшти кнезу Милану, да ће Аустро-Угарска у случају, ако би се Русија хтела користити Србијом као операционом базом за прелазак војске, да ће такав рад сматрати за повреду Парискога уговора, и да ће према томе сматрати да по томе уговору, већ као погаженом у ствари, није више везана према Србији. Па ни то још није доста: из речи графа Андрашија излази, да ће за случај рата између Русије и Турске, Аустро-Угарска имати начина и права да окупира Србију, чак