Delo

*20*2 Д Е JI 0 на општи програм — то је било за то, што тобож ннје желела да квари једнодушност велнкпх снла. Зар не би тачиије било pehn: дотакавши се болесног места, аустријска се дииломација ноплашнла да ue изазове сум1ву генерала Игњатијева, те да га наведе на траг о споразумима, који су се водплн иза његовнх леђа, тајно, нзмеђу Петрограда п Беча. Када је, после годнну дана, о тајној конвенцпјп од 3-ег јануара 1877 године дознао генерал Игњатијев, он се бунио н љутио и нпје хтео да зна за њу. Ма како да је била правно обавезна моћ конвенције, она за генерала Игњатијева као и да ни.је постојала. За њега су била обавезна само акта царпградске конференције, која су одобрплн п потпнсали представници шест великих држава. У марту 1878 годпне, он је иутовао у Беч, где се о пнтању Боспе и Херцеговпне п границама Бугарске са графом Андрашијем дуго и врло бурно објашњавао. Значајна дијалектична вештина генерала Пгњати.јева разбила се о нредрасуду његова противника. Полазећи са савршено различитих гледишта — један са цариградске конференцпје, други са рајштатског споразума и конвенције од 3-егјануара 1877 године, —'генерал Пгњатијев и гроф Апдраши представљаху две паралелне линије које се не сусрећу већ и зато шта су паралелне. Свршивши са генералом Никитином, Карцов се живо стао заузнмати да испраћа добровољце у Русију, да се раздаје помоћ рањеницима итд. У генералном консулату, било је основано добротворно друштво, које је српски носило име „Одбор“. У састав тога друштва ушао је Карцов, Лодиженски и Рихтер. А кнез Милан и Ристић, пошто изгубише наду да ће ма шта добити од Русије, стадоше правити пакости. Користећи се поверењем Карцова, кнез Милан гајенавео несавесно на једну клизавицу. 0 том Милановом кораку у автобиографској белешци пише Карцов: „...Милан је молио Карцова да му не откаже своју номоћ код политичких људи, од којих је намислио да склопи ново мпнистарство. Сматрајући људе, које му је кнез именовао, као погодне за прилике, Карцов је с поверењем примио молбу кнежеву и с успехом је испунио, када од једном доби од канцелара телеграм ове садржине: „Empereur vous defend be vous melez de la politique interieure de la Serbie“. Ужасан царски налог објаснио се тако, даје кнез Мнлан, молећи Карцова до придобије за нову министарску комбинацију