Delo

218 Д Е Л 0 забрањено у материји клевете кадјеупнтању противан човек, буде допуштепо нротив човека, који врши неку јавну службу а отпуштеп је за педостојност н подмнћивање. Ако је дело лажно изпето, клеветннчкн лнст пма да иоднесе најтеже казне, ако је оптужба истиннта, оп he нматп награду у утеси, да се пад крпвцем прпмепи правда, а државна служба чисти од неваљалаца.1 III Код нас редовнн судови суде штампарске кривице. Но ономе што је у јавностн познато, тек се сад нремпшља, да се установи поротско суђење за ове крпвице. Може ли се рећи, да се овпм чпни корак на боље? Од ове реформе зависи, да ли ће она бити добра и хоће ли се њоме учинитп један прогрес у напред, јер није довољно увести само поротско суђење, већ ваља да је њоме пронађен и сигуран лек овоме злу, које се код нас залегло. Закон о штампи ваља из основа реформнсати у смислу овде истакнутих мислп и увести пороту. Али какву пороту ? Порота у обичном смислу самојеједан несавршен инструменат и чисто у штамнарским парницама она може ностати иорицање нравде и права. Порота није само површна и неозбиљна, покретљива и пасионирана, као и јавно мишљење чија је она слика. него је још уз то потчињена, у личности свакога њеног члана, утицајима, који могу угушити савест или ненравичну пресуду донети. Све зависи од момената у којима порота суди, а то ће рећи, да у моментима, кад је њена помоћ најнужнија, кад је ред поремећен, и кад државна власт тражи од ње помоћ да је баш онда не добије. У обичним временима она нема сталне јуриепруденције; у временима кризе она је без куражи; у свако време и у свако доба код ње се правда тешко може наћи. Она пушта по систему, који уобичаји, или из кукавилука, или из неког милосрђа правда непознатог, тако, да би се код штампарских кривица завођење пороте могло сматрати као банкротство правде, ако се не буде мислило на нарочити састав иоротника. Неопходно је потребно створити нов судски инструменат, ако се хоће да загарантује и слобода штампе и њена одговорii Види Theorie de l’ordre раг Jules Delafosse 1901. Paris.