Delo

СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 225 Tpet\H Ми мремо гладни А он седи као пацов у кошу, На се још и дује! Четврти „Пристави!" Красно ! Први Па знаш, они пазе да буде реда! Четврти А ред нам је диван! Кад би Цар знао... Први Цар их је за мито пређе кажњав’о. Једном и ја видех: девет је људи Обешено било; а сваком о врат Окачили беху примљена мита! Други Цар није допушт’о вређати народ! Он је сам покадшто, у степеништу, Од свакога редом примао жалбе И свој суд изрицо; а суд му кратак: Кнез ил’ војсковођа ил’ ко му драго, Је ли само кривац — главу му скида! (Прилази Кикин, преобучен у хаџпјско одело, са црним подрасником, са палицом и бројаницама) 'Кикин Тако некад беше, некада, сине! Ал’ сад више није! Због наших греха Сотона је Цару помрч’о очи. Сад не Цар — Годунов управља свиме: Очи Годунова и Цареве су! (Народ се скупља око Кикина) Нусте шта каже продавац жита? „Господарско", вели, не своје добро! А Господар ко је?.. Годунов само! Дело, књ. 60. 15