Delo

228 д к л о Нпсам ја сам бно, Кнјевски народ Чу га и у страху нице је иао! Т реЦи Децо! Шта ћемо сада? Кад је град Кнјев Збиља све то чуо, значи — тако је! Г\ласови из народа Тако је, дабогме! Годунов дакле Издајнпк је!.. Јесте!.. Издајник! ВештацГ Он је н гнев Божји на нас навук’о ! Антихрист је!.. Један из народа Браћо! Шта вам је? ДостаГ Грех је њега кривит’! Други Доиста, грех је! Осим добра, браћо, о Годунову Нисмо ништа друго чули! Узвици из народа Већ гачу! Не слушзјте, браћо! Ти су за вешца! Јесу л' ребра јака?.. Излупај сваког Ко лопова брани!.. Не да нам хлеба!.. Антихрист је!.. Творац свих наших мука! Да свршимо с њиме!.. Шта да се чека? (Чује се глас Битјаговског. Пева неку јуначку песму) Битјаговсци (Пева из далека> „Пијаницо древна, дела нам кажи: Шта кријеш под скутом? Хајде покажи!“ Први Ко то урла тамо? На смех ил’ шта ли У овако доба песму потеже?