Delo

ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 255 свим разумљиво. Кукуруз није могао имати ни у ранијим годинама онако велики проценат песка и уродпце, те је повећање цена, које је овим узроком изазвано код осталих врста жита, овде отпало, и остало је само ouo повећање, које је дошло услед повећања цене ua светским тржиштима. Дестипација извоза показује пак нста номерања: А.-Угарска, пређе најглавнија и готово једина пијаца, сада участвује врло малим процентом у пашем извозу, који сада иде ноглавито у Белгију и Немачк.у. Поред ове две доста је велики удео, као што се то види из табеле II, и Бугарске, Турске и Румуније. Статистика наше спољашње трговине казује нам, да је померање у погледу дестинације настугшло не у нрвој, већ у другој години царипског рата, док је код свих осталих артикала нз ове групе, то номерање већ у првој години настуиио. Ова, на први поглед мало чудповата нојава, даје се објаснити парочитом природом трговине са овим артиклом. Кукуруз долази у ред опих артпкала, чија се жетва из једпе годпне продаје тек у идућој години. Жетва кукуруза из 1905 год. продата је у првој половини 1906 год., — дакле у време кад је граница према А. Угарској била отворена. Услед овога није се ни нојавило померање код дестинације у 1906, већ тек у 1907 год., кад је продавана жетва из 1906 год.. Ако резумирамо досадашње излагање доћи ћемо до ова три, за нас веома важна закључка: 1. — Царински рат имаојеза после^пцу иојачање извоза код свих артикала из ове груие. 2. — Вредност извоза повећала се не само апсолутно но и релативпо: ово релативно новећање креће се између 10 и 30%. 3. — Код дестинације извоза наступа померање на штету А.-Угарске а на корист других европских пијаца. Сем тога: искључиво једна пијаца, или предоминантан положај једпе пијаце, губи се, и на место тога долази подела на неколико пијаца, Да ми имамо пуно разлога да с овим померањима будемо задовољни, не подлежи ни најмањој сумњи.