Delo

262 Д К Л 0 најбољс види нз садашње психологије жнвотиња, где чнтаве школе (као што су Beer, Bethe, Hekxiil) поричу сваку нспхичну појаву у животнња, јер немају никаквог ноузданог крптерија у одређивању жпвотпњског исихизма. Тнме отпада и свака емннријска вредиост телеологпјн ; телеологија је неемпирично становиште. Она је много иута врло згодаи, педагошки нзраз нлп формула, којом се процени вредност органска каквог иојава морфолошког нли физиолошког, али њена се вредност пе издиже изпад тог иедагошког становишта. III Ми ћемо прво изложити снстем и доказе виталпзма по Дришу1, јер је Ханс Дриш један од најглавнијих, готово може се pehn најглавннји и најизразитији, неовиталист ијерје његов витализам најдубље нромпшљен; он хоће да га докал«е, тако да свака сумња у његову нетачност мора отпасти. Дришев витализам оснпва се на експериментилним и биолошким чпњекицама и на анализи радње. Он хоће, као што се и у физици и хемији ради, експериментом да решава проблеме биолошке; он не гледа у описивању и постављању врста, ску* пљању грађе и успостављању филогенетских веза последње нроблеме биологнје и зоологије, него хоће да дође анализом органских појава, помоћу експеримената, особито појава ембрионалног развоја, потенцији било одраслог било организма у јајету до каузалног схватања и објашњења органских појава. Дриш студнра динамику органских процеса, морфогенезу нарочито. Он активно ради на експеримееталној морфологији, физиологији форме, дакле на оном правцу, који је Ру (Roux) нре три деценија инаугурисао и назвао механиком развоја (Entwicklungsmechanik). Експериментална истраживања, а особитп феномени морфогенетс-ке локализације (екснерименти на морском јежу, 1 Hans Driesch, Philosophie des Organischen. Gifford — Vorlesungen, gehalten an der Universitat Aberđeen ira Jahre 1907—8. Leipzig 1910 (две свеске, главно дело, разлагање се осннва већином на овом делу). — Die Biologie als selbststandige Grundwissenschaft. Leipzig, 1893. — Die organischen Regulationen. Leipzig, 1901. — Der Vitalismus als Geschichte und als Lehre. Leipzig, 1905. — Die „Seele“ als eleraentarer Naturfactor. Leipzig, 1903. — Die Lokalization morphogenetischer Vorgange. Ein Beweis vitalistischen Geschehens. Leipzig, 1999. — Analystische und kritische Erganzungen zur Lehre von Autonoraie des Lebens. Biol. Centralblatt. Bd. 27, 1907.