Delo

А.-УТАРСКИ ТРГОВИНСКИ ОДНОСП IIPEMA СРБИЈИ 425 « « жеља. Он се плаши јачега директнога приближења АустроУгарској,јер би ова укочила иривредну снагу Србнјину, сатрла лат^нтцу снагу њене националне привреде и зауставила њену привредну еманципацију. Идеал му је прпвредна независност његове отаџбине, која је, међутим, могућна само онда, ако се земљи отвори и осигура пут до мора. Он дели мишљење свих полнтичара у земљи, да Србија по сваку цену мора изаћи из свог изолованог положаја, да мора саградити дунавско пристаниште испод Гвоздене капије да би избегла велике таксе овог воденог пута, да је потребно саградити дунавско-јадранску железницу којом би ce створно пут до Јадранског мора, те да би Србпја на разне стране нмала слободне руке за свој извоз. Са врло многим пак другим српским нолитичарима он долази у опреку, кад у царинској унији са Бугарском гледа циљ за којим ваља тежити. Он замишља да би царинско уједињење са Бугарском за његову отаџбину било корисно већ стога, што би у тој вези она била у повљнијем положају, да са Аустро-Угарском, чији надмоћни значај за српску прпвреду он не спори, може преговарати о трговинском споразуму, јер би се у савезу са Бугарском дали постићи бољи услови, него кад би Србија сама преговарала са својим великим суседом. Он дакле хоће заобиласком преко Бугарске да дођз до трговинскога уговора са Аустро-Угарском. Да ли у Србијп има много присталица овога гледишта, то ја не умем казати. На свакн начин има у већини. Још је питање, да ли Коста Стојановић не прави рачун без крчмара и да ни Бугарска, која је јача, није вољна да себи трговинскополитичке користп обезбеди другпм којим нутем, а не везујући се за Србију. Извесно је међутим, да су обе балканске државе, о којима је овде реч, по својим обостраним политичким аспирацијама које иду преко њихових данашњих граница, у таквој међусобној противности, да би се само врло мучно дало постићи привредно спајање њихових интереса. У потпуној противности према свим назорима стоји профееор београдскога универзитета и скупштински посланик Ж Перић (L’ union douaniere entre Г Autriche-Hongrie et la Serbie). Он je у начелу наклоњен царинскоме савезу са Аустро Угар•еком, алп доказује, да таква замисао и са једне и са друге стране мора наићи ва привредне и на политичке тешкоће. У