Delo

428 Д Е Л (i Угарска и сама хоће ове ланце да раскине и да неће впше ни да чује за иогранични промет. Корпсти нривредне еманпцниације не накнађују штету коју Србија трпи на аустро-угарској пијацп. „Политика, која хоће да жртвује сигурне и блиске пијаце, да би добила несигурне и удаљене, била би скроз неразумна и неизводљива". Али Србија, уз пркос тој околности, мора с тпм рачунати, да су се ирилике у унутрашњости монархије од тридесет година на овамо јако пзмениле. Слабост Аустрије и претендеранција Угарске спречавају интервенисање монархије у корист југословенских народа, а ни аустријски ни угарски парламенат не схвата велику иолитику хабсбуршке царевине на Балкану. Србија је, дакле, вели Бајкић, упућена на то, да води политику унутрашњега јачања. Борба обеју српских странака — како она која се залаже за привредну еманципацију, тако и она која је за наслон на Аустрпју — постаће беспредметна, кад монархија у опште не буде у стању да Србији нонуди ма какве трговинске користи; обе ове странке тада ће се брзо измирити. У трговини увек је један пут најзгоднији и најјефтинији; који је тај пут, то зависи од случаја до случаја од разних услова, али трговина не да се одгурати са најјефтиније и најбоље пијаце. Најбоља иијаца за Србију била би средњеевропска, а нут у и кроз Аустро-Угарску. Велике тачке Гвоздене каније противе се нуту нрема истоку. Али све ће од тога зависити како се буду прилике развиле. „Мало има привредних проблема", тако резонира Бајкић, „које би било тако тешко решити као сриски проблем. Може се решити ua три начина: великом средње европском царинском унијом која би обухватила и Србију, или царинским савезом са Угарском (sic!) која ће у скорој будућпости бити независна царинска област, нли царннским савезом са балканским државама. Које је од та три решења вероватније и за Србију повољније, о томе се може још много писати. Једно је, пак, сигурно п обележено ноставЂањем ове три евентуалности, а то је факт, да у врло незнатној мери прнвредна судбина Србије зависи од ње саме“. Сви ти назори, које сам овде скицирао, јесу коптрадејства прилика, ко.је су се у Србији развиле. Они доказују, да нам је, уз иркос свему штб се последњих година догодило између Аустро-.Угарске и Србије, иут још увек отворен, ако само будемо умели њнме поћн. На сваки начин, данас у Србији пред