Delo

НЕКА БУДЕ СВЕТЛОСТ.. . ПЕСМА СВЕСТИ. Браћу вам у ланце п окове вргли, Навукли им јарам гвоздени и мучни, А бнју их кнуте и бичеви тучни; Љуте, оштре ноже још и на вас тргли. Попаљене куће пуше се и диме, Гору села: мајке лелечу и циче; Црвен цвет из крви, као божур, ниче; Ах, где је витештво? Где је част и име? Браћо моја мила: доћ’ ће једном време, Грех сваки се себи за злодела свети: Крвника ће дело крвничко разнети Пред болима душе измучене, неме. Зло човечје свако одмазда ће стићи, Кап пролите крви прескупо се плати: Мученичке кости из гроба ће дићи Правда, да силнике њима суноврати. Грех је једна казна, што се враћа вазда: Стаза је злочинства проклета и мрска; Тако давно судба одисконска сазда: Због отрова свога да мре змија дрска. 0, створите веру у себе и наду, Да ће живот збиља једном бољи бити: Да нећете залуд мрети, ни крв лити, И да вам се дани не губе, нит краду. Да ћете у сталном истрајноме раду Сок трудова својих плодно једном пити, И да вам се неће покидати нити Крви а да основ потомству не даду. Верујте у живот, у правду и муке, Да имају сврхе .и сви јади ваши; И нек срце, кад се зла животна плаши, Гледне више себе, душе, сносит уке: Душе, јаке, чврсте к’о дубље у гори, Које нити терет, нит препоне знадну