Delo

ЈУТРА II ВЕЧЕРА 45 • » рад1Т¥вас и других и друге ради њих и вас. Разумећете ме, драга (ipaho, да све постоји рад свега. Онда, кад ово будете разумели, врлина вам не ће бити ни игге^&а-нп мрска. Јер како да буде ваша врлина штетеа вама, кад је она корисна свима? II како да вам она буде мрска, кад је лепа? Чујте и реците, како вам се допада ово, што сам ја чуо једнога дана под једнпм орахом. Седећи једнога дана под орахом, омиљеним ми од детињсва, ја чух, где лишће на ораху љутито рече: Зашто мп, овако мали и слаби, да се печемо на овом сунцу ради великог и моћног ораха? Зашто да ми чувамо његове гране у хладу и да удишемо ваздух, којије његовим гранама, тако дугим, и стаблу, тако дебелом, за живот потребан? Није ли Бог нас створио ради нас самих, а не ради њнх? — Не морамо се један на другог љутпти, одговорише им гране и стабло. Ваша мисао закључује смрт и вашу и нашу. Задржите своје за себе, а ми ћемо опет своје за себе. II би тако. Лишће преста да даје гранама и стаблу ваздух и светлост, а гране и стабло престаше, да лпшћу спроводе храну. — Доцнпје сам ја морао тражпти хлада иод другим орахом, јер на овом старом лишће је брзо ужутело и одлетело тамо куда је ветар хтео, а гранатп и дебели орах је усахнуо. 0 брано, ви не желите судбину свету, какву је имао овај стари орах? Не, ви то не желите, ја познајем срце ваше. Још мање ви можете желети такву судбину најближој грани, која вас држи. А најближа грана, која вас држн, и која вам спроводн из дубпне храну у замену за оно мало светлости и ваздуха, што јој ви сада дајете, — та грана јесте човечанство. — Од двога имате да бирате једно: или судбину ораха или врлину. Изберите врлин.у, браћо моја, ја вас заклињем: изберите врлпну, да би сте жизели! Тако ја одговорих на питање своје браће, мали мрави. II обазрех се на васиону, да чујем њен суд о моме одговору. Но васиона беше равнодушна, као да ме није ни чула. II ја неосетпх увреду, али бол осетих од њене равнодушности. II ночех да се разговарам у безмесечној и безвезданој ноћи са^ својим болом. II рекох му: зар не можеш и тн бити равнодушан? Не могу, вели.