Delo

*¥ ЈУТРА II ВЕЧЕРА 51 Д појмих опет да пијем. Но непозпато се лице још јасније по!газа_, играјући и бежећи час уз воду час низ воду. Непозната Зв^продужи ипак играти и бежати уз воду, само иостаде ■црвена као крв. — Хајд’ да видим, одакле долази овај поток, рекох сам себи. II пођох уз поток. Ннје ми дуго требало, па да дођем до краја. На том крају отвораше се једна пећина, овенчена нао* коло бршљаном. 0, мрави, какав се необичан призор псказа очима мојим, кад ступнх у пећину! Преда мном се простираше једно црвено језеро, простираше се у бескрај и заокругљиваше се у даљини, као да обујимаше целу земљу. Насред језера стојаше човек тако да кажем — човек горостасне фигуре с крилима раширеним и треперавнм, готовим у сваком моменту и да полете и да се опусте. Тело тога ненознатога бешеједном косом линијом од левог рамена до десног бока, подељено на два дела: леви део, с главом и срцем, беше таман, а десни део беше светао. Још необичнији бејаше посао тога човека. Он се нагињаше час на десну час на леву страну. Кад се нагнњаше на десну страну, он захваташе руком крви из језера и, усправивши се и затуривши главу назад, сркаше је а кад се нагињаше на леву •страну, он пуњаше руку крвљу из свога срца и усправивши се и погледавши у висину, бацаше је у земљани таван. И тако, без ирекида. Удивљен виђеним призором изађох из пећина и стрчах .к потоку осипајући камење за собом. Жеђ ме дављаше. Нагох се да пијем. Но у том моменту опет се показа оно mcTO Туђе лице из воде. Ја замутих, оно постаде црвено као крв, но стојаше непомично. — Ко си ти? шану ја иромукао од жеђи. — Та зар ме не познајеш? рече непознати. Ја сам твоја мисао, која те је и водила у пећину, звану „Црвени олтар“ у којој си ти видео све, но ниси разумео ништа, јер ја сам те пустила самог да уђеш унутра, без мене. Но сад чуј: црни крилати див, кога си видео, јесте пали Архистратиг, који се искупљује. Из крви, коју он баца нада се, ничу на површине сва жива бића, која, правдом или неправдом, трпе, муче се и гину. Крв ових живих бића, и праведна и неправедна, капље кроз танку кору поново у црвено језеро, одакле Архистратиг захвата .11 ппје, и ттше живот свој одржава. Горка је њему та крв, но 4*