Delo

54 Д Е Л 0 ске друштвене организацпје, која је најљући ненријатељ вашепартије. Ухвативши се ма чиме у мрежу људске друштвене организације, ви постајете неверни своме идеалу рушења те организације. Овај други пут је много згоднпји. Ви, рецпмо, ликвидирате са филијалом и прелазите у метрополу. Вашн идеали остају на тај начин неновређени, и, што је главно, изглед остварења тих идеала, постаје тим стапањем филијала са централом далеко већи. Гле, ваше идеале остварује туберкулна централа с таквом рапндношћу и с таквом сигурношћу, да је свеколико ваше делање у сравњењу с делањем њеннм као играње деце црема озбпљном занимању одраслих. Само у овој години у овоме граду туберкулна анархија уништила је сто хиљада људских само људских живота, не рачунајући остале животе. Док сва ваша делатност сасгојала је се у овој години у припремању атентата, кога сте ви вечерас ималп извршити, и који би, у најсрећнијем случају по вас, имао око сто жртава. Сто и сто хиљада, драги мој, то je разлика, признаћете! Зато напуштајте што нре вашу месну подвојеност, и што пре стапајте се са својом моћном централом. Дође ли време, да ова централа ослаби у борбп против човека, ви ћете заједно с њеним члановнма нреселитп центар рвоје моћн у једну другу још моћнију ннхплистнчну централну организацију, чумну. Из ове носледње централе врло је вероватно, да ћете ви победити свет. Похитајте дакле, време је скупоцено, нетрпљивост људи према вама расге: склањајте се брзо у своје централе. Збогом ! — Та шта ви говорите? довикну ми мој расејани сапутник: како ћемо се склонити ми у туберкулне и чумне централе кад смо ми људи? - Људи? Је ли могуће? А ја сам мислио, да сте вп преобученп, маскпрани агенти великих ннхилистнчпих централа на земљи. Како да се јанреварим? Размислите, размислите уосталом, да ли сам се ја преварио; ја остајем уверен, да нисам. Збогом, дакле! Остајте с Богом, ако желите да не будете више туђа маска, или у нротивном оста.јте с оним, с ким сте и до сад били. То рекавши, ја не могах више шетати по сјајном булвару но понех се у своју собу, и понових сам пред собом оне речи које бејах изговорио мизерном преступннку и оне ми се не учинише неумесне. Катастрофа, која се у мало на улици ннје до-