Delo

УМЕТНОСТ РЕНЕСАНСЕ У ИТАЛИЈИ 15 плодних покушаја Средњега Века, тек у XV веку у уметности човек поново откривен. Овоме откровењу несумњиво је допринела и античка уметност, ну ми смо већ констатовали, како је стара јелинска уметност гледала другим очима на ствар него ли уметност ренесансе. Откровењу човека у највећој мери припомогоше велики песници италијански из XV века: Данте, П етрарка и Бокаћо. Они су, управо, претече ренесансе. Спиритуализам Средњега Века држао је затворене очи пред још неоткривеном лепотом човечјега тела. Поменути велики песници италијански допринеше много откровењу човека. Ово откровење беше веома плодоносно за уметност. Оно је, управо, један од главних узрока препорођају уметности у XV веку. Откако људи из периоде ренесансе почеше не само да наслућују и издалека •осећају лепоту природе, већ и да је анализују и представљају, нису уметници могли више ћутке и затворених очију пролазити поред лепоте свога сопственога тела. Данте није нигде своју Беатричу тако прославио као тамо, где слика само рефлекс што се од њена бића одваја и пада на целу околину. Петраркини сонети, посвећени Лаури, беспрекидна су химна лепоти. Бокаћо, творац Декамерона, први је, који улази у појединости женске лепоте. Он, најзаљубљенији од свих песника, био би први, који нам донекле пружа слику о идеалу лепоте у XIV веку. Он слика једну плаву и једну црномањасту женску и ту као карактерне црте лепоте сретамо пре свега „пространу и дугачку главу“ (la spaziosa testa е distesa); обрве, које нису више сведене у два лука, као што то беше идеал у Византинаца, већ у једну повијену линију; нос сличан орловскоме; пуна прса; не одвећ дуге руке; боја руку подешена тако да чини ефекат према хаљини пурпурне боје; равно чело; озбиљно, дугуљасто, црно око; заобљен врат; мале ноге и т. д. Изгледа, да сличних анализа лепоте није било у XV веку. Тек се у XVI веку сретамо са описима идеала лепоте. Један отмен човек, кога Рафаел обесмрти у једноме своме портрету, граф Балдасаре Кастиљоне беше написао свога „Cortigiano", једно дело, које у оно доба беше веома запажено, и данас је од врло велика интереса. Оно је верно огледало дворскога и друштвеноГа живота онога доба. Ту се слика идеалан друштвен човек, са васпитањем, које је оно доба замишљало као идеално. Кастиљоне се детаљно задржава на захтевима за лепоту човечје фигуре. Он ову лепоту ставља далеко изнад лепоте осталих створова на зем-