Delo

НИЧЕ и достолевски 351 све језике Запада, Руси знају сву прошлост и све намере Запада, — а Запад не познаје ништа руско. Отуда бојазан западне Европе од Руса.“ Достојевски обеснажује савршено ту бојазан. Он мисли, да he Запад при своме паду једино моћи наћи спаса у Русији. Када се дигне онај четврти сталеж на Западу, о коме говори Достојевски, када дође „трећи устанак робова“, како би то Ниче назвао, онда ће се „таласи разбити само о наше обале — вели Достојевски јер ће се тек тада јавно и очигледно показати свима до каквог је степена различит наш национални организам од евроискога“. „О, народи Запада и не знају, како су’нам они драги!“ узвикује Достојевски. Кад се проломи Запад, тада ће Словени имати да кажу „нову реч“ целоме свету. Та „нова реч“ биће изречена не само на добро Словена, већ и на добро целога света, целога рода људског. Она ће се односити на сједињење свих народа, на општу хармонију, коначну братску сагласност свих племена, сходно Христовом јеванђелском закону“. То сједињење биће не политичко и не економско, но сједињење „во ХристТ и во братствТ*'. Достојевски није проповедник политичког и економског братства, но братства основаног на љубави. „Будите браћа — говори он у својој Проповеди на гори — ноне једино због економске користи, него због пуноће радосног живота, из пуноће љубави“. Кад се, дакле, једном проломи Запад, тада ће се, иницијативом Словена, створити једно onime, светско братство, једно свечовзчанство. Тадће цео светДшти као један човек, један свечовек, јер ће тада цео свет живети једном душом, једном љубављу. И сваки ће човек на по се представљати свечовека, у маломе, јер ће сваки у души својој осећати велику свесветску, човечанску душу и хармонију те велике душе. Када то буде, лако ће се тада остварити и братство политичко и економско; без онога првога пак, ово последње ће увек бити само једна лаж маскирана именом истине. Засад само Словенин је у стању бити свечовек, јер Словенин познаје два света, свет западно-европски и свет словенски; човек са Запада познаје само Запад, — он има само једну душу. Словенин има две душе: словенску и западно-европску. Душа словенска је отуда пространија, због чега су и идеали словенски пространији. Досадашња словенска историја састојала се у упознавању Запада, „у упознавању и извињењу западних идеала“, како вели Достојевски. Ми смо познали Запад и опростили му