Delo

460 Д Е Л 0 лијанској спољној политици Турска заузела била најважније место. Око тих земаља се у главноме кретала дискусија о спољним пословима у парламенту и штампи, и о Министру спољних послова се поглавито судило по политици коју води према њима. Италија је од 1882 члан Тројног Савеза, који се обнављао у 1887, у 1891 и у 1902 години, и чији би рок истекао у Мају 1914 ако се опет не обнови. Првобитно основан као осигурање против Француске и Русије, Тројни Савез је одавно престао да служи циљевима ради којих је био створен. Благодарећи напорима Луцатна, трговински односи с Француском су обновљени после прекида од једанаест година, и дуго бављење Барера као француског амбасадора у Риму учинило је да се појачају њихове пријатељске везе. Данас нико у Италији и не мисли о каквим новим утврђењима према француској граници : према Аустрији, и једино према њој се Италијани данас утврђују. То је већ једна обична ствар да у италијанскоме парламенту после аустрофилскога говора Министра спољних послова, његов колега у марини тражи нове кредите за утврђење Венеције или за повећање флоте у Јадранскоме Мору: тако је нелогичан положај у који је запала италијанска спољна политика. Присталице Тројног Савеза, кад их нападну због ове ведоследности, бране се да кад Италија не би била с Аустријом, аустријска војничка странка објавила би рат Италији, и да стога више воле да је имају као колегу него као непријатеља. Међутим, страх од онога што Аустрија може да учини не само на граници Италије, него још више овамо на Балкану постао је права мбра италијанске спољне нолитике, онако као што је за европску дипломатију Русија до скора била у Средњој Азији и као што је Немачка сада у Северној и Средњој Европи овамо све до Цариграда, и даље. Ма да је италијанска флота много надмоћнија од аустријске, географска преимућства су у велико на страни Аустрије. Далмација има огромну стратегијску вредност за Аустрију с њеним сјајним мрнарима из Боке Которске и са њеном разгранатом обалом у случају рата на мору; док Италија почев од Венеције па све до Бриндизиа нема ни једног важнијег пристаништа тако да би италијанска поморска база била далеко у Таранту, у Јонскоме Мору, дотле Аустрија има сјајну Боку Которску. Шибеник и Полу у Истрији. И кад би још турско пристаниште у Авлони, кључ Јадранскога Мора, пало у аустријске руке положај би био још гори: тиме се објашњава