Delo

28 Д Е Л 0 њега кожни огртач и грубо одело од овчије коже, које је носио кад је по брдима чувао козе козареве. То обуче, а у руку узеде свој прост пастирски штап. И мали паж отвори у чуду своје велике плаве очи, и рече, смешећи се на њега, „Господару, ја видим твоју хаљину и твој скиптар, али где ти је круна?“ А Краљевић откиде једну гранчицу од дивљег трња које се пужало по балкону, и сави је, и начини венац од ње, и метну га на своју главу. „Ово ће бити моја круна“, одговори. И тако обучен он изађе из своје собе у Велику Дворану, где су га племићи чекали. И племићи се насмејаше, и једни од њих довикнуше му: „Господару, народ чека свога краља, а ти му показујеш једног просјака", а други се разљутише и рекоше, „Он срамоти нашу државу, и није достојан да буде наш господар“. Али им он не одговори ни речи, него прође поред њих и сиђе низ сјајне порфирне степенице и изађе кроз бронзане капије, и уседе на свога коња, и упути се катедрали са малим пажем који је трчао поред њега. А народ се смејаше и говораше, „То је краљева будала што јаши“, и подсмеваше му се. И он заустави коња и рече, „Не, ја сам Краљ“, и каза им своја три сна. А један човек изађе из гомиле и љутито му проговори : „Господару, зар ти незнаш да од раскоши богаташа зависи живот сиромаха? Ми се хранимо од вашега сјаја, и ваши пороци дају нам хлеба. Тешко је радити за једног суровог господара, али немати господара за кога би радили још је теже. Мислиш ли ти да ће нас тице да хране? И шта се ти бринеш за те ствари ? Хоћеш ли да кажеш купцу: „Ти ћеш да купујеш за толико", и продавцу: „Ти да продајеш за толико?“ Не верујем. Зато се врати у твоју Палату и обуци твој пурпур и скупоцено одело. Шта можеш да чиниш с нама и нашим патњама?" „Зар нису богати и сиромаси браћа?“ упита Краљевић. „На жалост“, одговори човек, „и име богатог брата је Каин“. И Краљевићеве очи се напунише сузама, и он прође кроз негодовање народа, а мали паж се уплаши и остави га.