Delo

456 Д Е Л О један такав начин да се њихов садашњи утицај на државне послове ни мало или само врло мало измени. По свему што се догађало види се, да су војни кругови тражили да се војни предлог спроведе брзо, на што је вероватно утицала општа међународна ситуација. Да ли су и у колико захтеви балканске политике утицали на графаТису то је доста деликатно питање, али се може с доста вероватноће да суди да је он знао колико се много у највишим круговима полагало на то да се мирнодопско бројно стање војске повећа. Од сада ће јачина заједничке аустроугарске војске имати да се рачуна на основу годишњег узимања у војску 136.000, у место досадашњих 103.000, регрута који ће до 1915 године имати да служе под системом трогодишње војне службе. Мађари ће од сада за заједничку војску давати годишње 57.997 људи и за домобранство 17.500 војника. Од интереса су за карактеристику аустроугарске уставности интервенције које је за све време кризе лично вршио сам Цар. Кад је парламентарна криза у Угарској била на врхунцу, Цар је примио у нарочиту аудиенцију, у Шенбруну, графа Тису и оба подпредседника угарског Доњег Дома, и после опет графа Тису самог. Пре но што се вратио у Будимпешту, граф Тиса је саопштио штампи ову изјаву: „У одговор на адресу Председништва, Његово Величанство је изјавило да високо цени самопожртвовање и моралну храброст коју је показало Председннштво; да се нада да ће држање Председништва учинити да Доњи Дом угарског парламента буде Дом у коме се може да ради и да ће углед Дома да порасте.“ Пошто је граф Тиса после ове аудиенције посетио канцеларију Царевог Цивилног Кабинета, то се ова изјава може да сматра да је била учињена с највишим овлашћењем. У многим другим земљама оваква би се изјава сматрала за неуставну. Али у Угарској није тако. Крунисани Краљ Угарске има много шире поље за личну акцију него владаоци многих других држава. Не само да сви законски предлози морају имати претходно царево одобрење, пре но што се изнесу пред парламенат, него се чак и никаква важнија измена у једном законском предлогу не може да учини без претходног споразума с Царем. Шта више, тамо Цар може да позива своје упорне поданике да им саопшти своје расположење према њиховом држању, као што је у септембру 1905 године био случај с вођама угарске коалиције, када им је Цар своје задовољство и незадовољство, за време једне ауди- )