Delo

ПИТАЊЕ НАРОДНОСТИ У АУСТРО-УГАРСКОЈ 39 она католичких Мађара има још 8,850.000 становника православне, калвинистичке, лугеранске, израиљске вере. Најзад моћ клерикализма у Аустро-Угарској позната је својим огромним фондовима, својим непокретиим имањем и својим разноврсним установама, неморалном акцијом језуита над масом помоћу наставе, која је по закону у њиховим рукама, и најзад позната је својим шпијунством. Опште право гласа од 1907 почело је слањем у парламенат масе „црних“ посланика. Укратко, видели смо какав је политички, економски, правни и религиозни утицај, који је узрок анархизму заједничког живота разноврсних националитета. Видели смо и какве су последице свега тога. Ако хоћемо да се послужимо признањем самих Аустријанаца, цитирајмо речи познатог писца Рудолфа Шпрингера (псеудоним посланика К. Ренера) који врло лепо описује општу ситуацију следећим речима: „Национални живот имао је да се прилагоди једној форми границе, која се с разлогом може назвати кавезом, у коме су затворени најжешћи непријатељи, који су икад постојали, док међутим сличне врсте биле су подељене. По оваквом систему ниједна нација не сачињава јединство: ова држава раздире нације, и не треба су чудити ако нације скрхају ову државу.“ Из овога се види, да је аустро-угарска монархија један живи анахронизам. Но пошто је сваки анахронизам осуђен да изумре, треба веровати да Аустрију чека она иста судбина. И тај парадокс, тај „реакционарни принцип" (Ласал), како смо га укратко изложили, може ли још постојати, хоће ли и даље газити под ногама најузвишеније идеале цивилизованих људи: правду, мир, прогрес? Али врхунац апсурдности и неправде је, кад врло знатни писци на политичко-социјалном пољу сматрају Аустро-Угарску као једну потребу за актуелни мир, што је бесмислено тврдити, јер то још нико није доказао. Осим тога забележимо још једну политичко-историску теорију, веома познату, по којој Аустрија треба да постоји усљед услуге коју је играла и коју сада игра у сферама своје акције. „То је посредник између култивисаног Запада и пола-цивилизованог Истока и стварање културночовечанских услова политичке егзистенције на овој полиетничкој области". (Анин) Идеолошко веровање у извршење ове мисије од стране Аустро-Угарске подржава и непрестано појачава ово мишљење (Бидерман, Фецнер. Рудолф Шпрингер).