Delo

206 Д Е Л О прелази у друго биће, и зато је промена категорија одређеног бића, док је бивање категорија неодређеног бића. Као и бивање тако и промена преставља једну противречност, која води њеној негацији. Та је противречност у бескрајности промене или како Хегел вели, у рђавој бескрајности, промене (schlechte Unendlichkeit). Нешто које прелази у друго, приморава ово да такође пређе у друго и тако даље in infinitum. Такав један бескрајан ред, пошто се не може замислити да је завршен, преставља противречност и немогућност. Према томе при категорији промене не може се остати, она мора да се негира. Очевидно је да ће и овом негацијом бити нешто стављено у једној вишој фор^ми, као што је то био случај и при негацији бивања. Према томе негација променљивог одређеног бића може водити само појму непроменљивог одређеног бића, које у исто доба постаје право бесконачно биће. Непроменљиво нешто је нешто, које је дошло к себи, које се тако ограничава собом, да све друго негира или одбацује од себе. Прво најапстрактније нешто било је нешто потпуно неодређено и прелазило је у ништа. Друго нешто пак прелазило је у нешто друго. А ово треће нешто не може прелазити ни у ништа ни у нешто друго, него је оно, како Хегел каже, биће за себе, које остаје онакво какво је стављено. Тоједакле самостално 6Hhe(Fiirsichsein). Ово самостално нешто је негација нечега, које се односи на нешто друго. То нешто је једно: јер оно се мора замислити као недељиво једно зато што је непроменљиво. Дакле прва категорија самосталног бића је једно. Већ овде се види како квалитет сам себе негира и почиње прелазити у квантитет. И доисга самостално биће чини по Хегелу прелаз од категорије квалигета ка категорији квантитета. Овај је прелаз тежак и преставља једну од најдуховитијих филозофских теорија. По природној науци квалитет се заснива на квангитету; овде обрнуто из квалитета произилази квантитет, и тек посредно, преко категорије мере, која преставља синтезу квалитета и квантитета, квалитет је одређен квантитетом. Категорија самосталног бића има три одредбе 1. једно (Eins), 2. много (Vieles) или репулсија, и као синтеза једног и многог 3. атракција. Једно на име као самостално биће истина искључује друго, али баш тиме што искључује друго, оно на негативан начин ставља друго, тако да то искључивање другог претпоставља егзистенцију другог. Само ово друго је опет по својој природи једно. Нешто у области одређеног бића