Delo

Е Е Л Е Ш К Е 319 дање свих српских „класичара". Почело се са Ђ. Јакшићем чија дела су у че тири књиге већ издана у редакцији Јер. Живановмћа. Издање је врло лепо и јевтино и нашло је на одличен пријем. Крајње је време доиста да се творевине нашњх „класичара“ скупе и издају, да би нови нараштаји поред савремене књижевностн имали на домаку и старије писие, чија дела имају велику и несумњиву вредност. „Дела Ђуре Јакшића" можемо најтоплије препоручити свакој српској кући. Г i! де Мопасан, Приповетке. Превео с француског Гргур Берић (стр. 294, нена 3.50 дин.). Вредни издавачки завод „Напредак" у Земуну опремио је елегантно пздање приповедака Мопасанових у избору и преводу г. Берића. Уз књигу иде предговор Бранка Лазаревића о Мопасану. Мопасан је толнко познат као један од најбољих француских приповедача, да се о њему нема шта ново рећи и добро је што је сриска преводна књижевност обогаћена овим делом, које ће се врло пријатно читати. Могло би се што што замерити избору приповедака, али је то ствар субјективне природе. Превод је добар. Кнез Иво Војновић. Госпођа са сунцокретом или Сан млетачке ноћи (Београд 1912, стр. 105, цена 2 динара). У врло укусном издању књижаре Конове изишла је већ чувена Војновићева „Госпођаса сунцокретом“. Кад човек чита ову модерну драму, осећа исте оне утиске, које је имао и при гледању на позорннци. Има извесних места која су још јача кад се читају, него кад се гледају. И зато је сигурно да ће се ово Војновићево дело исто онако радо читати, као што се радо гледало на нозорници. Silvije S. Kranjčević, Pjesnička proza (Zagreb 1912, стр, 95, цена 2 круне); Dr. Milan Šenoa, Kvarnerske pripovijesti (Zagreb 1912, стр. 113, цена 2 круне). Kao XIX и XX књига издања Друштва Хрватских Књижевника објав.венс су за 1912 годину ове две занимлшве књижице. Силвијс Крањчевић познати хрвагски песник (рођен 1865 у Сењу, умро 1908) није толико јак у прози, колико јс својим песмама привукао пажњу. Прознн написи у овој књизи су махом лиричног карактера, слике и скице психолошки обрађене. Уз књигу иде марљиво и симпатично израђена студија д-р Милана Марјановића о Крањчевићу. Приповетке Мнлана Шеное, као што и сам наслов казује, имају све за нредмет нриморске догађаје и приморске мотиве. Занимљиве и по предмету и по обради оне нас преносе у средину наших примораца, који на обалама плавог Јадрана чувају своје словенске одлике. Обе књижице топло препоручујемо. Издања Српске Књижевне Задруге у 1912 години. — Управа Срп. Књ. Задруге коначно је утврдила која ће дела ући у овогодишње, XXI, коло њених издања. Ове ће године Задруга дати својим члановима ових седам књига: 1. „Мање песме Петра Петровића ГБегоша11, које је приредио за штампу д-р Милан Решетар. Предговор ће написати Павле Поповић. — 2. „Сањало“ и „Монах Ђенадије", од Милорада II Шапчанина, с предговором д-ра Јована Скерлића. 3. „Нове“, роман Јелене Ј. Димитријевић. — 4. „Антологија хрватске приповијетке“, с предговором д-ра Бранка Дрекслера. — 5. „Ратовање н величина војничк. r позива“, приповетке Алфреда де Вињија, у преводу Душана Jl. Ђокића. — 6. „Демостенове беседе", у преводу д-ра Јов. Туромана. — 7. Меколејеви „Огледи“ (о Бекону и Милтону), у преводу Бож. Кнежевића и Влад Савића.