Delo

МАЦИНИ О СЛОВЕНИМА 393 историје и филологије у Београду, где је такође била основана једна Матица, по угледу на хрватску. У истом писму описује колико заоштравајући карактер узима национална борба у Хрватској после 1848 г., као и угушивање илирског покрета. А између осталих тешкоћа јединства Илираца разноликост религија је нарочито обележена; затим нетрпљење хрватске аристократије од егалитарних Срба и Бугара; најзад „овоме треба додади политичку одвојеност скоро независне Сраије од слободне Црне Горе и ропских провинција Аустрије“, као неслагање у појму и границама Илирије услед непомирљивости Срба да усвоје овај новосковани назив. Но све ове тешкоће ће сигурно све више ишчезавати пред умним прогресом, чвршћим и тешњим релацијама узајамности, а највише под утицајем заједничког ропства под Аустријом. Италија загосподаривши свим својим моћима здружиће се са овим народима под заједничким узвиком: Рат Аустрији Слобода угњетеним од Аустрије! Било шта било, словенски покрет греди формацији четири нових нација, које ће се заблистати над рушевинама турског, руског и аустријског деспотизма. У почетку XIX века сматрани су Словени за утопију. Њихова сама садашњост показује да ће они бити детерминантан елеменат будућности; зато нека се талијанска национална странка пожури да изађе из својих формула и нека ступа у акцију са овом моћном и племенитом расом. Мацини је имао великих директних веза са вођама разних словенских покрета педесетих година XIX века. Српска омладина чији је књижевно-романтички и национално-политички бунтовни покрет најепохалније описао г. Dr. Скерлић у своме делу „Омладина и њена књижевност1*1 имала је такође тесних релација са Мацинием. О овим релацијама интересантне податке налазимо нарочито у XV глави г. Скерлићеве књиге („Омладина и Западна Демократија“). Овде видимо да је српски либерализам 1866 г. Мацинија и Гарибалдија изабрао за почасне чланова Друштва Српске Словесности. Дознајемо да је било краћих али одушевљених чланака ондашњих листова „Покрета“, „Заставе“ и „Младе Србадије“ и како је Змај оплакао смрт „великог бунтовника“ певајући: 1 Јован СкерлиИ: Омладина и њена књижевност (1848—1871), изучавања о националном и књижевном романтизму Издање Српске Краљ. Аћаде мије. Београд 1906.