Delo

МАЦИНИ О СЛОВЕНИМА 395 послатој од краља, да, ма да до смрти непомирљив републиканац, ипак неће покретати ово чисто унутрашње политичко питање кад је у питању отеривање Аустрије; јер против ње се може борити само са једном организованом владом и регуларном војском. Између осталих мера које он савегује краљу, прва је: „да се тајно обавесте Србија, Угарска и Пољаци да се дижу на оружје одмах после талијанске иницијативе" (стр. 16). Затим (стр. 9): „У место да се конспирише у Србији са кнезом Михаилом, била би непосреднија и бржа потпора споразумети се са националном странком ове земље — јер би доиста било стидно да се тражи иницијатива једном народу од 2Vs милиона, поред једног крал^а над 22 милиона Талијана“... Још у неколико писама од 1863—4 г. он стално препоручује да се „увек требају обавестити Срби, Пољаци и Мацари“. У једном писму од 1864 г. кад се пројектовало да се прво побуни Галиција па онда Венеција, вели: „Зато се најпре треба обратити Србији, која има у изобиљу новаца и оружја“ (стр. 49). У другом писму из Лондона, писаном на француском, вели да ствар хрђаво стоји, и да се он ничему не нада од Кузе; „требаједино учинити покрет у Србији и у кнежевинама, одакле би потекла акција која нам је потребна" (стр. 80). Исказе ове природе сусрећемо сваки час у његовој преписци када се поново припремао покушај за разорење Аустрије, у моменту кад је она била заплетена данским питањем. А у Лондону Мацини је нарочито потпиривао „Агенцију Пољског Револуционарног Центра (Agence du Centre Revolutionaire Polonais). Он je стављао до знања Комитету за силе којима располаже за отварање борбе: У Италији има једна организована колона од 369 Талијана, Маџара и Пољака; у Молдавској је такође једна маџарска колона под вођством пуковника I... „и што је најглавније комитет је у вези са националном странком у Србији, где имамо један корпус од 3000 Срба и Црногораца под вођством пуковника Z... увек спремних за полазак“ (стр. 155—156). Умни и политички активитет Мациниа се распростире на преко пола века многостраног делања, и несумњиво је да би компетентнији и позванији наишли на много више веза према нама Словенима. Но ми се задовољавамо са овим овде изнесеним, не хотећи ни додирнути се дискусије тачности идеја његове доктринарне идеологије, нити се упуштати у критику историјске тачности његових навода, који уосталом трпе врло незнатне и формалне измене. Искрена љубав и високо мишљење које је