Delo

398 Д £ Л 0 Континуитет, дискреција и граница нису у истом смислу категорије у ком су то једно, много, и атракција, јер по Хегелу континуитет непосредно садржи у себи дискретум и границу. Прво има квантитет да се замисли као континуум. Биће континуума састоји се у томе, што је то квантитет, који је дељив, али не садржи делове. Даље има квантитет да се замисли као дискретум, јер подељеност у јединице дата је у квантитету: његов континуитет одговара атракцији, његова дискретност репулзији. Једно, које се јавља у квантитету, није идентично са једним у области квалитета: једно квалитета је недељиво, једно у квантитету је дељиво, оно је јединица. Јединица и једно нису исто: једно је апсолутно недељиво, аритметички једно, а јединица је оно што је једно тиме што је одвојено од другог, што чини целину за себе (математичка тачка је једно, а физичка тачка је јединица). Трећи момент, у коме морају да нађу ова два момента синтезу, јесте граница. Само на тај начин на име, што ће се јавити граница у квантитету између једне и друге јединице, могућа је количина и као континуум и као дискретум, тако да је по Хегелу свака количина и једно и друго. На категорији чистог квантитета најбоље се види, у чему се састоји Хегелова логика противречности. По строгом схватању математичког континуума у линији нема тачака нити у опште делова, она је апсолутни континуум; а по дискретној математици линија је састављена из апсолутно одвојених простих тачака. Uo Хегелу ни једно ни друго није тачно, линиЈа је и континуум и дискретум, и то тиме што је 'једно од овога двога она је и друго: линија је дељива у делове, који се као такви и даље могу о.елити, и у томе је гломент њеног континуитета; дискретност њена је пак у самом распадању линије у делове, у мање линије. По Хегелу, који сматра да је противречност фактички могућа, обоје је могуће. Кад се граница, која постоји у чистом квантитету, фиксира одн. негира њена несталност, онда се тиме негира сама категорија чистог квантитета и квантитет постаје квантумом. Код квантума имамо: 1. број, 2. екстезивни и интезивни квантум, 3 бескрајно или рђаво бескрајно (бесконачан прогрес). Фиксирањем границе у чистом квантнтету постаје број. Број је сума јединица, која се замишља и сама као једна, која није чист агрегат. Чист агрегат на име преставља множину јединица, које нису избројане. На тај се начин једно