Delo

X Е Г Е Л 403 Категорија мере чини централни појам грчког гледишта на свет и живот. Грчка мудрост тражи меру у свему: ко је на пр. сувише охол, ко у својој охолости прелази меру, тога по њој судбина кажњава. И Аристотелова теорија етичких врлина заснива се на појму мере. Треба споменути, да Хегел у вези са категоријама мере износи и своју филозофију хемије: његова гледишта на афинитет тела у многоме потсећају на модерну енергетику. Прелаз од мере ка суштини, и у исто доба од категорије бића у категорију суштине, није довољно јасан у појединостима, није довољно мотивиран, бар не у великој Логици. Ми смо морали у области категорија мере претпоставити нешто што више не зависи од мерних односа, од везе квантитета са квалитетом, али што је још у вези са мером. Таква је категорија међутим противречност, на којој не можемо остати. Негацијом категорије индиферентног супстратума негирамо категорију мере а тиме и целу област категорија бића и стављамо једну нову област категорија, коју Хегел назива суштином. Суштина је по Хегелу оно што има квалитет и квантитет као одредбе на себи, што је супстрат квалитета и квањ титета. Квалитет и квантитет су непосредне одредбе бића, које каз такве још не егзистирају нигде, још немају никакву конкретну егзистенцију. Оне конкретно егзистирају само ако имају извесан супстрат, нешто на чему егзистирају, егзистирају дакле конкретно тек у суштини (јер оно на чему оне егзистирају чини очевидно њихов услов, њихово унутрашње биће, њихову суштину). Осим тога разликује се суштина од бића и по томе, што међу категоријама бића нема релација, док такве релације постоје међу категоријама суштине, тако да се суштина може дефинисати и као биће у односима: отуда категорије бића прелазе једна у другу (т. ј. једна постаје другом) док категорије суштине условљавају једна другу. Област категорија суштине чини најтежи одељак Хегелове Логике, што и сам Хегел изрично каже. У том одељку налазе се и највећа оступања енциклопедијске Логике од велике Логике. Као што смо споменулк, крај категорија бића друкчији је у оба ова дела, и томе одговара и њихова разлика у почетку категорија суштине. Велика Логика на категорију индиферентног супстратума надовезује категорију привида, док у енциклопедијској Логици категорије привида нема, већ се у њој од катего26 *