Delo

СОЦИЈАЛНИ ПРЕГЛЕД СОЦИОЛОГИЈА И ДРУШТВЕНА СОЛИДАРНОСТ. I Свака наука има своју историју и, историја сваке науке открива низ лутања, криза и успеха. Али оно што социологија у томе смислу преживљује, остаје један факат колико интересантан, толико судбоносан по будућност њезину. На страну држање једних, који се скептички односе према социологији, и упорност других, који јој одричу својство науке — развитак њезин и без тога даје, збиља, утисак нечег пометеног. То је једна од најмлађих наука; то је једна од најнеобрађенијих наука; ну ипак, и у том дуплом својству, она има више праваца но ма која од њих. Само један површан поглед на социолошке доктрине, па се да. констатовати читав низ различитих и директно супротних система који резултирају из различито постављених основних тачака. Узимајући у обзир само главније правце, ми, у том погледу, можемо разликовати између неколико врста социологије. Социологија механистичка, биолошка, психолошка, географска, индивидуалистичка, колективистичка; социологија етнолошко-антрополошка, економска, јуридичка, статистичка, етико-политичка и др. Ну осим тога, што је већ и само довољно, социологија се бори с незгодама и друге природе. Њеном развићу стоје на путу многе сметње. Она још нема дефинитивно одређеног циља и задатка; код ње се још у велико лута са методом и основним тачкама ; њезин обим и предмет изучавања још немају форму нечег сигурног и дефинитивног; и најзад, још увек стоји отворено питање о границама између социологије и осталих моралних наука (нарочито