Delo

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД 449 Први зачетци данашњег радничког питања у Србији јавили су се на пољу ситне индустрије, која је готово искључиво била престављена у занатлијству, које је опет до скора код нас било главни представник индустријске радиности у опште. Ту је прво почело да продире новчано газдинство, услед чега су се овде прво почеле и осећати последице његовог продирања. На осталим тада постојећим пољима радиности то дејство се почело показивати тек доцније, пошто је ту било далеко мање повољног земљишта за стварање најамног радника у модерном облику. Ово важи нарочито за трговину и пољску привреду. Како се тај процес новог социјалног груписања на овом пољу постепено развијао, са којим темпом, у коме правцу, и какве је он последице понео за собом, то нам је на жалост ближе, на широј основи и до данас остало непознато. Ми смо већином у неколико и сами били сведоци таквог једног развића. Сваки је од нас, који је обраћао пажњу на те односе, морао запазити огромне разлике у односима рада према капиталу између данашњице и прошлости. Док је раније постојала скоро потпуна солидарност у односима рада према капиталу, данас на томе истом привредном пољу постоји у томе погледу читава провалија. Док су раније, на пољу занатлијске радиности, рад и капитал престављали нешто нераздвојно, целину, дотле они данас стоје као крвни непријатељи један према другом, готови у свако доба за међусобну борбу. Наравно и то развиће није свуда подједнако изведено; негде јаче негде слабије. Позитивне податке о томе у којим је границама тај процес развића већ завршен, на жалост још немамо. Државна статистика не пружа нам у томе погледу никакве друге податке до само број радника у овој врсти радње, па и то непоуздано. Према тој статистици број за натских радника повећао се од 9364 у 1866 год. на 21432 у 1900 год. што преставља само приближну цифру стварног броја ове врсте радника. Према статистици Радничке Коморе1 број занатских радника без ученика износио је у 1910 год. свега 33639, а са ученицима, којих је било 6539, свега 40178, што преставља доста знатан пораст према 1900 год. Ове нам цифре говоре само о томе да број радника на овом пољу производње стално расте, услед чега ово поље производње преставља једну доста значајну област за развиће радничког питања. Поред тога из тих се ци1 Види Извештај Радничке Коморе за 1911 год. с. 16. Дело, књ. 64. 29