Delo

БУГАРСКА ВОЈНА У ТРАКИЈИ 429. t додати још и морално стање трупа, несумњиво лошије, с обзиро№*на одушезљење Бугара. Неколико црта су типични, као на пример, ова: код МурачШЈара Турци су били подигли кундаке у ваздух, вероватно, мцолцдо се, хришћани војници. Кад су се Бугари приближили, не слутећи ништа, осула се ватра из скривених митраљеза у близини, наневши Бугарима осетне губитке! Ма како било, неоспорна је ствар, да је изненађујући пораз турског десног крила учинио те су се 11. октобра нагло повукле на југ трупе, чији се први отпор показао око Ортакчи-а, Селиолу-а и које се још нису могле сматрати као дефинитивно повучене. Отоманске трупе ишчезле су у три главна правца: ка Једрену, на запад, ка Баба Ески и Лиле Бургасу, на југ, и најзад ка Бунар Хисару на исток, — пред III армијом, која је загосподарила Киркилисом. Петог октобра, у почетку непријатељстава, III армија је била концентрисана у зони Јамбол, Стралџа, Арпач, Вујук—Бунар, Аклатли, Саранли—Јеникеј. Три дивизије, из којих је она била састављена, постављене су биле, са десна на лево, овим редом: 4., 6., 5., ма да су трупе 6. дивизије биле доста заостале иза других двеју дивизија. Рекао сам већ, како је у том тренутку фронт ове армије био у пограничној зони маскиран коњичком дивизијом, која се налазила на линији Оџакеј—Каибилар. С друге стране рекао сам такође, како се, благодарећи овом покрићу коњицом. као и нарочитом распореду по ешелонама уз. лево крило, покушало (а по свему изгледу и успело), да се чак и постојање ове армије сакрије од непријатеља. Тим ранијим положајем армије генерала Ратка Димитријева објашњује се такође, зашто је ова армија могла прећи границу тек 8. октобра, док се међутим на свима осталим местима већ дошло у додир са непријатељем. Она је прешла у Турску из-. међу села Оџакеј и Топчулар на једном фронту дугачком одприлике 22—23 километра. О свима овим операцијама ја сам имао срећу да прикупим многобројна објашњења и податке, како од разних учасника у тим борбама, почев од самог генерала Димитријева, тако и од официра из његовог штаба. На првом месту да споменем многе разговоре са потпуковником Асмановом, шефом оперативног оделења у штабу III армије, који ми је, по наредби самог генерала, изложио потанко све борбе око Киркилиса и Лиле-Бургасач