Delo

440 Д Е Л 0 Услед чега је дошла ова нагла потреба за новим сребрним и никленим новцем? У писму Господина Министра Финансија, упућеном Народној Скупштини, у кратко су наведени ови узроци: „Ми иначе немамо сувише искованог сребрног новца, а искована количина постала је сасвим недовољна због проширења наших граница и одношења у Бугарску једног њеног дела за исхрану наше војске под Једреном, као и због тога што становништво ново-ослобођених крајева радије прима и тезаурише сребрни новац него банкноте, једно из незнања а друго из неповерења у банкноте, услед из прошлости по злу познатих му кајма“. При дискусији законског предлога ударено је нарочито гласом на повећање наше територије и увећање броја становништва. Посланик М. Павловић рекао је: „Услед повећања наше територије, па према томе и повећања броја нашег становништва, заиста је она досадања количина сребриог новца морала да буде недовољна‘‘. Посланик Д. Симић вели, да „повећањем територије наше отаџбине и повећањем популације настаје и већа потреба за ситним новцем“, а Dr. Јанковић: „Потреба ситног новца на првом је месту произашла услед проширења територије и повећања становништва, које нам је рат донео“. Треба међутим нагласити, да присаједињење ослобођених крајева само по себи не би изазвало овако наглу потребу за ситним новцем. Ово просто због тога, што се у тим крајевима већ налазила у оптицају извесна количина новца, која је била довољна за тамошње прилике. Тај новац био је турски државни новац и цело је питање било у томе: какав ће положај заузети српска државна власт према турскоме новцу? Али је наша управна власт одмах заузела према њему врло непријатељско држање. Једна прописана тарифа побијала је вредност турског новца (наш грош изједначен је по вредности са турским и ако је вредност нашег rpouia мања од вредности турског гроша и т. д.). Друга једна наредба, упућена државним властима, забрањивала је уопште примање турског новца на државним касама. Изузетак је важио само за златну меџедију1. Оваква политика према турском новцу изазвала је његово брзо повлачење са српске територије. Место 1 Тач. IX „Упуства за наплату пореза у новоослобођеним областима“ од 21. XI. 1912 гласи: „Исплата пореза може бити само српским новцем, а од страних монета може се примати само сфективно злато. Турски новац на државним касама не прима се, изузев златне меџедије, која се прима за исплату лорезе у вредности од 22.60 динара“.