Delo

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД 445 на њему штетује, ако је свет луксузан, а можда he се за доцније и потреба за њим више осетити, бар у новим крајевима". Свакако*да' Dr. Јакковић има право, кад тврди, да држава није позвана да ствара јевтину робу, већ новчана средства за такву робу,~<Јли се ми не бисмо могли сложити са његовим закључком,. да ^др^кбва није позвана да повлачи тај новац и на њему штетује, ако је свет луксузан“ и т. д. Јер, кад се новац ствара према потребама трговине и живота, а те потребе за двопарцима није било, нити је данас има — из којих узрока, то је споредно онда је захтев о повлачењу двопараца сасвим уместан. Не треба овде говорити о штети за државу због повлачења, већ о њеној неоправданој добити приликом ковања. Зато што је исковала и пустила у саобраћај непотребан новац, држава има да сноси и последице од таквог свог поступка, а не њени грађани. Разуме се да је друго питање: је ли данас згодан моменат да се то повлачење двопараца изврши? У овоме погледу је Г. Министар Финансија изјавио, да су данашње прилике, с обзиром на друге финансијске жртве, које имамо да поднесемо, најмање погодне за повлачење двопараца. Овој се изјави не може опонирати и питање се мора да одложи. Чл. 4. и 5. законског предлога већ и сами по себи нису давали материјала за дискусију. Тако је предлог закона о ковању сребрног и никленог новца усвојен после кратке дебате. Од 132 присутна посланика гласала су само двојица против. У специјалној дебати није нико учествовао и предлог је примљек без икаквих измена. Краљеву потврду добио је 2. априла1. Dr. М. М. Стојадиновић. 1 За све наведене говоре видети стенографске белешке Народне Скупштине, седнице од 21., 26. и 27. марта 1913.